QQ ćoše bez Toše: Povratak kralja

Prošlo je skoro osamnaest meseci od kada se Željko Obradović zvanično vratio na mesto trenera, ili kako bi on rekao „treneeera“ KK Partizan. Skoro svako je do sada izneo mišljenje o tom događaju, pa je došao i red na mene.

Kao što rekoh mnogi su iznosili svoja mišljenja od onih „Željko Obradović, državni projekat“ do „Osvajamo sve iste sekunde“.

Svako normalan se obradovao činjenici da se jedan Željko Obradović vratio u svoj klub.

Prvi ja. Iskreno nisam verovao da će se to ikada dogoditi.

Zašto sam tako mislio i šta se promenilo, pa je taj povratak omogućen pokušaću da objasnim.

Beše maj mesec 2012. i behu predsednički izbori u zemlji Srbiji.

Spletom nesrećnih okolnosti po sve, najviše po naše JSDP, na tim izborima pobeđuje kandidat Srpske napredne stranke, Tomislav Nikolić.

Ubrzo nakon toga, Aleksandar Vučić preuzima sve poluge vlasti u Republici Srbiji i postaje gospodar svega. Polako su na red došla i sportska pitanja i rešavanje „problema“ dominacije KKP u košarci, ali i fudbalske sekcije u domaćem prvenstvu. Za razliku od svega ostalog gde ovaj bivši „Sto za jedan“ radikal bio prilično loš, na sportskom planu se istakao kao jako uspešan.

Tako smo bili svedoci teranju iz kluba i zabranjivanju rada u Srbiji Dušku Vujoševiću, slanju aviona Vlade Srbije po Grofa u Tivat... Budžete i način finansiranja klubova dva najveća sportska društva neću sada komentarisati. I dalje odgovorno tvrdim da je njegov krajnji cilj gašenje JSDP, ali polako, doći ćemo i do toga.

Dakle, Aleksandar Vučić je osoba koja svoju vladavinu zasniva na ispitivanju javnog mnjenja i na osnovu jučerašnjih rezultata planira se njegovo današnje delovanje.

Tako dolazimo do toga da je najomraženiji lik u većinskoj Srbiji tih godina bio Duško Vujošević  i da ih najviše boli dominacija KKP. Prvo je rešio Radnom zajednicom KK, drugo bi verovatno uspeo da se nisu pojavili Aleksandar Džikić i Novica Veličković koji su se vratili kada niko ne bi i spasili klub ispadanja iz ABA.

Verovatno se nije računalo sa tim da će uvek postojati neki „ludak“ koji će se vratiti da pomogne klubu kada je teško i kada se zna da se do trofeja ne može. Trofeji se ovde brane i trovanjem igrača. Takođe, nije se računalo sa tim da će ljudi nastaviti da dolaze u velikom broju na utakmice košarkaške sekcije. Iskreno me čudi da je to prevideo i da nije ukapirao da iz nekog razloga postoji razlika u odanosti navijača Partizana kada su u pitanju fudbalska i košarkaška sekcija.

Ni meni nije jasno zašto je tako, jer volim i podjednako posećujem utakmice obe, ali to nije bitno.

Bitno je da, iako su navijači dobijali batine i u hali isto kao na stadionu (posle minuta ćutanja i posle skandiranja u Hali sportova), ipak za razliku od Humske posle toga nisu prestali da dolaze na košarkaške utakmice, naprotiv. I tu se već Vođa, neću da kažem našao u problemu, već naleteo na izazov.

Ako nastavi tako grubo mogao bi da izgubi podršku navijača Partizana koji su većinski, budimo iskreni prema sebi, bili na njegovoj strani u sukobu sa Vujoševićem i koji na kraju krajeva glasaju za njega.

Dalje sprečavanje sponzora da dođu u klub dakle nije bila opcija, morao je da uradi nešto kako bi delovalo da je KK slobodan.

Doveo je na čelo kluba lika koji je naravno član SNS.

Zašto ovo napominjem?

Iz prostog razloga što svaki član SNS prvo sluša naređenja od njega, pa tek onda radi nešto.

Titula u ABA i učešće u EL preko živog kluba iz Železnika i armije njihovih navijača i glasača za Vučića nisu bili opcija. Srećom po nas, u košarci uvek postoji opcija plasmana u EL preko EC ili kao što se na kraju i desilo pomoću pozivnice.

Tako smo imali priliku u godini korone i prekinutoj sezoni da osvojimo EC i plasiramo u elitno takmičenje.

Nažalost to se nije desilo.

Onda sledi još jedna sumorna sezona KKP nakon odlaska Trinkijerija i budimo realni, raspad.

I kako to obično biva posle raspada dolazi neko ko će pokušati da spasi stvar.

Ono što je delovalo kao nemoguća stvar, tog Vidovdana 2021. je ozvaničena.

Željko Obradović se vratio u Partizan.

Sad se postavlja pitanje, šta se to toliko promenilo pa je došlo do toga da se Željko Obradović vrati u klub?

Kao što sam već rekao, prvo i najvažnije odbijanje navijača da odustanu od kluba.

Zatim, odbijanje igrača i trenera da se predaju iako nije bilo nekih značajnijih rezultata i trofeja, osim osvajanja Kupa.

Na kraju krajeva, Aleksandar Vučić je uvideo da Grobari baš nisu baš najnormalniji i da rizikuje da se Željko Obradović vrati u klub, a da on na tome ne profitira.

Nakon uklanjanja njegove zabrane da privatni sponzori daju svoj novac KK Partizan, klub je konačno imao budžet za igrače koji imaju neko iskustvo.

Ne znam koliki je udeo državnog novca i privatnika, ali znam da postoje bivši igrači koji godinama doniraju svoj novac klubu kako bi preživeo i nekako funkcionisao.

Da sumiram, navijače nije uspeo da slomi kao ni klub koji je veći od svih nas zajedno.

A, kako je postojala opcija da se Partizan vrati tamo gde mu je mesto bez ugrožavanja njegovog kluba, naravno da je iskoristio priliku.

Sklonio je sve zabrane sponzorisanja kluba, verovatno podebljao državna ulaganja i stvorio uslove za povratak najvećeg. Naravno da sada koristi priliku da kaže KAKO JE ON DAO PARE, i kako je On najzaslužniji za to. Na kraju zašto mu je bitno da oba kluba igraju elitno takmičenje?

Jednostavno, svake nedelje imamo barem jednu ili dve utkamice koje svaka polovina Srbije gleda i iščekuje. Tih dana nije bitno koja je cena bezina, hleba, kirije... Tada se svi posvećuju tom događaju i to je nešto što traje od oktobra do maja meseca. Budimo realni, sa dva dobra budžeta kupio je mir u kući.

To je kao što rekoh, moje mišljenje zašto nam je dozvoljeno da se borimo.

Što se samog Željka Obradovića tiče apsolutno sam ubeđen da bi se on u jednom momentu vratio u klub.

Tako da Ostoja Mijailović i Aleksandar Vučić nemaju veze sa tim. Nije se Željko vratio zbog njih niti njihovom zaslugom. Željko Obradović bi se vratio i da sam ja predsednik kluba ili države.

On se vratio svojoj kući, svom klubu i svojim navijačima.

Što se tiče učinka od povratka, prva sezona nije baš bila najuspešnija.

Ostali smo bez trofeja, ispali od Burse u EC i izgubili finale ABA.

Iskren da budem nisam ništa više ni očekivao u prvoj sezoni.

Zato u ovoj očekujem nešto više. U EL i nemam neka prevelika očekivanja, ali zato u ABA mislim da možemo. Tačnije, mislim da MORAMO do trofeja u ABA.

Kako sad mislim da možemo do trofeja kada sam na početku napisao da ne smemo?

Jednostavno. Opet se vraćam na Vučića i ispitivanja od kojih živi.

Navijači kluba Nebojše Čovića, kao što možemo videti ne dolaze na utakmice da bodre svoj klub, oni dolaze da navijaju protiv Partizana. Pogledajte posete njihovih utakmica tokom godine i posetu u ponedeljak, biće vam sve jasno.

Takođe, ukoliko osvojimo ABA, imaće svoj večiti izgovor „Žrtve režima“ i Bodiroga na čelu EL.

Kad smo već kod utakmice u ponedeljak, zaista bih bio razočaran kada ne bismo pobedili.

Ne mislim da su oni slabiji, nisu. Ne mislim da imaju manji budžet, nemaju. Nego jednostavno, ako želimo da osvojimo ABA, moramo da počnemo da ih pobeđujemo na njihovom terenu.

Ako neko zna kako se pobeđuje, to je sigurno Željko Obradović.

Pa, sa malim zakašnjenje, dobro došao kući Želimire.

I uzmi Željko ABA titulu. Evropskih imaš dovoljno, a ta deseta će doći dogodine.