SPECIJALNO ZA BLOG Manuel, španski Grobar: Partizan mi je pružio neke od najlepših trenutaka u životu!

Zna se da Partizan ima armiju vernih navijača, i to ne samo na prostorima bivše Jugoslavije (po nekim ranijim statistikama Partizan je imao najviše pristalica u Jugi) već svuda u svetu. Uglavnom su to naši ljudi koji su, iz raznih razloga, potražili bolji život na nekom drugom mestu. I zato nikoga ne čudi kada danas vidi transparent "Grobari Australija"ili "Malta je cela crno-bela". Ali priznaćete da nećete baš često videti nekoga, iz neke druge zemlje, koji nema nikoga ni u daljoj porodici sa ovih prostora, da voli srpski klub kao svoj najrođeniji!
Navijači Partizana zauvek će pamtiti Fuenlabradu, i onu čuvenu sezonu u kojoj se njihov klub popeo na vrh Evrope. Crno-beli su svoje mečeve kao domaćini igrali u predgrađu Madrida, a tamošnja publika ih je bučnom podrškom nosila na svakom meču, čak i protiv španskih klubova, što je izazvalo nevericu ostalog dela ove zemlje. Zahvaljujući takvom vetru u leđa, Partizan je prošao grupnu fazu, plasirao se u plej-of gde ga je čekao Kinder a kasnije i na f4 u Istanbulu. Ostalo je istorija.
Manuel, Španac iz Granade, imao je samo godinu dana kada je Partizan postao prvak Evrope. Danas, on jedan od najvernijih navijača ovog slavnog beogradskog kluba. Ne propušta da isprati svaku utakmicu u prenosu a ni da uživo odgleda Partizan kada gostuje u njegovoj zemlji. Kada sam ga pitao da li bi podelio sa nama svoju priču i razloge zbog kojih je zavoleo Partizan, pristao je sa zadovoljstvom. Uživajte....

Hvala ti na izdvojenom vremenu za čitaoce ovog bloga. Za početak, reci nam nešto o sebi.

- Pre svega, želeo bih da se zahvalim puno zbog intervjua, nisam siguran da uopšte zaslužujem ovakvu pažnju, ali mi je drago da mogu da podelim svoje iskustvo i mišljenje sa svojom crno-belom porodicom. Zovem se Manuel, ali možete me zvati „Manu“. Imam 27 godina i rođen sam u Granadi, koja se nalazi na jugu Španije (možda ste već čuli za poznatu građevinu La Alhambra, koja se nalazi u Granadi). Po profesiji sam doktor (radiolog) i zbog posla trenutno živim u Valjadolidu, gradu u blizini Madrida. Ukoliko neki grobar/grobarka želi da dođe u neki od ovih gradova, može da me kontaktira. Bilo bi mi drago da mu/joj pomognem. Pored medicine, volim košarku, naravno, i učenje jezika, takođe. Trenutno učim srpski, kad imam slobodnog vremena. Moj srpski još uvek nije dovoljno dobar, ali biće bolji, siguran sam, haha.

Kako i zašto si izabrao baš Partizan?

- Osoba koja je odgovorna za to što toliko volim Partizan jeste moj deda. Kada je Partizan igrao u Fuenlabradi zbog rata, moj deda je radio nekoliko meseci tamo. On je oduvek bio veliki fan košarke, i jednostavno ih je zavoleo i divio se tim momcima, koji su igrali tako daleko od svojih domova. Navijao je za Partizan, kao da je španski tim, čak i više. Kada sam imao 14 godina, sećam se da mi je pričao o tom (šampionskom) timu, koji se borio protiv svega kako bi osvojio evropsku titulu. Način na koji mi je on pričao o tome, strast koju sam mogao osetiti u njegovom glasu jednostavno su me oduševili. Samo nekoliko nedelja praćenja partizanovih utakmica bilo je dovoljno da se zaljubim u ovaj klub, i ta ljubav traje i dan danas. Nažalost, zbog mog posla ne možemo da živimo zajedno, tako da, kada gledam Partizan i navijam, imam osećaj kao da je tu, sa mnom, što to čini još više posebnim.

Kako su reagovali porodica, prijatelji i ostali na tvoju ljubav prema klubu koji nije iz Španije?

- Oni misle da sam lud, posebno sada, kada znaju da pokušavam da naučim srpski. Sa druge strane, mogu da kažem da sam uspeo da pretvorim neke od mojih najbližih drugova u fanove Partizana i oni mi obično čestitaju kada Partizan pobedi u derbiju, čak i kada im pre toga ne kažem da će igrati. Moja devojka je ranije pomalo mrzela Partizan, zbog preterane pažnje koju sam mu posvećivao i zbog toga kako se moje raspoloženje menjalo ukoliko pobedi ili izgubi, ali sada mogu da kažem da je ona barem 70% grobarka i podržava ga, zbog čega je još više volim, haha.

Znam da si gledao Partizan u Španiji, a da li si imao prilike da ga bodriš u Beogradu i doživiš tu čuvenu atmosferu koju prave Grobari?

- Kada bi me neko pitao šta mi je najveća želja, odmah bih mu rekao da ono što najviše želim jeste da odem u Beograd da gledam Partizanovu utakmicu u Evroligi. Iako sam već imao priliku da putujem tamo, i imam već isplaniran čitav „Balkan trip“, odlučio sam da to ne uradim još uvek, jer osećam da još nije najbolji momenat, imajući u obziru situaciju u klubu. Moja devojka, drugari iz Beograda sa kojima stalno pričam, profesorka srpskog i svi drugi mi govore: „Idi, i onda se vrati ponovo kad god budeš želeo“, ali je želim da taj prvi put bude poseban hahaha. U svakom slučaju, to će biti uskoro, s obzirom na to da ne mogu više da čekam.

Manu je bodrio Partizan protiv Saragose i Tenerifa na turniru u Taragoni pre par dana.

Koja ti je omiljena navijačka pesma?

- Ima ih više, ali ako bih morao da nabrojim tri omiljene, rekao bih – „Da volim crno-bele“, „Dobro pamtim sve“ i „Molitva za igrača Partizana“.

Za koji španski kljub navijaš? 

- Navijam za tim iz mog grada, Granade, koji je igrao za ACB (sada Liga Endessa), ali se povukao na nekoliko godina, iz finansijskih razloga. Na svu sreću, ponovo je zaigrao i ove sezone će igrati drugu ligu. Nadam se da ćemo se brzo vratiti u formu. Unikaha (Unicaja) je, takođe, tim koji cenim, ali nijedan od njih ne može da se poredi sa Partizanom, nijedan mu nije ni prići.

Ovog leta, za FK Partizan je po prvi put u istoriji zaigrao jedan Španac (Mark Valijente). Da li bi voleo da i za KK Partizan zaigra neki tvoj zemljak, i imaš li nekoga da nam preporučiš?

- Naravno da bih voleo. Mogao bih da navedem nekoliko „očiglednih“ imena, ali, kako bi to bilo verovatno teško ostvarljivo, reći ću, umesto toga, ime igrača kojeg veoma volim, i za kojeg verujem da bi to odlično radio, a to je Sebas Sais (Sebas Saiz), koji trenutno igra za Tenerife. Verovatno ga se sećate, s obzirom na to da je igrao protiv nas pre samo nekoliko dana.

Ko su ti omiljeni igrači Partizana, bivši i sadašnji? 

- Moji omiljeni igrači su Bogdan Bogdanović i Novica Veličković.

Poznaješ li još nekog iz Španije da navija za Partizan?

- Moj deda! Ha,ha. Da budem iskren, ne poznajem onoliko koliko bih voleo. Toni Landeira, takođe, veoma voli Partizan i siguran sam da ih mora biti još, samo jednostavno nisu toliko aktivni na društvenim mrežama.

Odlično komuniciraš na srpskom, ko ti je pomogao da savladaš naš jezik? 

- Volim vaš jezik isto onoliko koliko ga, u isto vreme, mrzim haha. Šalim se, naravno. Iako mi je veoma teško da ga naučim, činjenica je da što ga više učim, to ga više volim. Twitter mi je pomagao tokom dosta godina, google translator mi je otežavao napredak. Sad imam profesorku koja mi drži časove jednom nedeljno, kao i prijatelje sa kojima često pričam i koji mi dosta pomažu. Ali, postoji jedna osoba kojoj sam jako zahvalan, devojka iz Beograda koja se zove Kika, i koja me je naučila 80% srpskog što znam, tako da – hvala joj, puno!

I za kraj, imaš li neku poruku za navijače Partizana?

- Za mene su fanovi Partizana kao članovi moje porodice. Ovaj klub mi je pružio neke od najlepših trenutaka u životu, pružio mi je priliku da upoznam neverovatne osobe, koje nikako drugačije ne bih sreo, da se upoznam sa vašom kulturom i istorijom i da ih zavolim. Mogu samo da budem zahvalan što sam pripadnik najboljih košarkaških fanova na svetu. Videćemo se uskoro u Beogradu! Hvala za sve i napred, Partizaneee!

                              --------------------------------------------------------------------------

 Uskoro počinje sezona, budimo uz naš tim i pomozimo mu da se vrati na mesto gde smo navikli da ga vidimo. Prodato je dosta sezonskih karata, ne sumnjam da ćemo i ovaj put biti najgledaniji u regionu, bez obzira na rezultate. A, ako na tribinama čujete "VAMOS PARTIZAN!", nemojte da se začudite. To je Manu, naš crno-beli brat iz Španije, došao je da bodri svoj klub.