Kolo pre završetka ligaškog dela ABA Lige i pred start 1/4 finala Evrokupa, košarka je zaustavljena zbog korona virusa. Da li će se i kada nastaviti ova sezona to niko u ovom trenutku ne zna. Kao ni kakve će odluke biti donešene. Da li će na Jadranu biti proglašen šampion po trenutnom stanju na tabeli ili će se sezona poništiti, da li će u Evrokupu biti odigran turnir sa svim ekipama koje su se izborile za nokaut fazu kada sve ovo prođe, ostaje da se vidi. Ali ono što se zna je da to više neće biti to. Mnogi klubovi verovatno neće moći ni da okupe isti tim ponovo, a o pauzi koja će ostaviti traga na igračima i da ne govorimo.
Partizan je u oba takmičenja izborio prvo mesto i prednost domaćeg terena. Po peti put u svojoj istoriji zauzeo je pol poziciju pred plej-of ABA lige (pre toga to je još učinio i u sezonama 2005/06, 2007/08, 2008/09 i poslednji put 2010/11), a treći put je to uspeo bez poraza na svom terenu (isto kao 2006/07 i 2007/08). Prethodno je osvojio Superkup ABA lige u Zagrebu i domaći Kup u Nišu. I sigurno je da je crno-belima najteže palo sve ovo što se desilo. Ekipa je bila u top formi i želela je da na terenu potvrdi sve učinjeno tokom sezone. Nikakve titule za zelenim stolom ili pozivnice neće to nadoknaditi. Tu euforiju pred mečeve koji su trebali da uslede i atmosferu na tribinama Arene za koju su se igrači i stručni štab pošteno izborili na parketu. Naravno, sve učinjeno do tada nije bila garancija da bi se sigurno došlo do cilja, ali niko nije imao takvu želju i hemiju u timu.
Ovaj tim Partizana je pokazao karakter i pobednički mentalitet čim se okupio i počeo sa prijateljskim utakmicama. Ni najstariji navijači crno-belih ne pamte kada kada se desilo da ekipa završi pripremni period bez ijednog poraza. Zna se da su rezultati u tom peridu svima u drugom planu, da je najvažnije uigravanje tima i sl., ali ova ekipa nije želela ni tada da gubi. Osvojeni su turniri u Poljskoj i u Rumuniji, između ostalih pobeđeni Makabi i Fenerbahče, pa se na turnir ABA Superkupa u Zagreb otišlo sa svim pobedama, a bilo ih je ukupno 7. I tamo su Novica i drugovi pokazali kakvu želju i ambicije imaju pred start sezone pobedivši sve tri ekipe (Megu, Primorsku i Cedevitu Olimpiju) sa dvocifrenom razlikom.
Na Jadranu je Partizan zabeležio 17 pobeda i 4 poraza, a nije odigrao samo još košarkaški klasik protiv Cibone u Zagrebu. Srušen je rekord po broju gledalaca na jednoj utakmici, a jedan meč kao prvi trener vodio je i Ščepa (protiv Mornara u Baru). Zasluženo je sedeo na čelu tabele sa najboljom koš razlikom i sa dve pobede više od drugoplasiranog. Rival u polufinalu bi mu bio Mornar ili Cedevita Olimpija, poslednje kolo bi to odlučilo. Tri puta je ubacio trocifren broj poena.
I u Evrokupu Partizan je bio dominantan kao nikada pre u bilo kom evro takmičenju u tom periodu. Lagano su prođene obe grupne faze što je bilo nezamislivo ranijih godina. Navijači su ovaj put bili oslobođeni stresova, kalkulacija i neuzvesnosti mnogo pre poslednjeg kola. Pre starta crno-beli su važili za petog favorita za osvajanje trofeja, da bi se kasnije probili na treće mesto, a nakon završetka grupne faze, za mnoge je postao i kandidat br.1. I tu je ovaj tim pričao samo na terenu. Padali su mnogi favoriti, a jedino je Venecija, prvak Italije, uspela da slavi u Beogradu, i to kada je prolaz u narednu rundu već bio obezbeđen. Treneri i igrači drugih klubova neretko su iskazivali divljenje i malu zavist prema atmosferi sa tribina koju ima Partizan. Podrška timu nije izostajala ni na ostalim terenima na kojima su crno-beli gostovali, a često je ona bila i glasnija od domaće publike. Prvi put, posle 5 neuspešnih pokušaja, pao je i Ritas u Viljnusu. Ni put do finala nije izgledao strašno. Prvi rival trebalo je da bude ruski Uniks, a poslednja prepreka do finala Promitea ili Tofaš. Sasvim realne šanse da se izbori povratak u Evroligu. Gde je i mesto najtrofejnijem srpskom klubu.
Ovaj tim Partizana je sastavljen od igrača koji su dovedeni iz Trsta, Dinamo Sasarija, Hapoel Holona, Darušafake, Budućnosti, Bona, Bešiktaša, Turk Telekoma, Ostendea...Znači igrači bez velike reputacije, ali željni dokazivanja, što je bio i glavni reper treneru Trinkjeriju kada je pravio spisak. Naravno, ponašanje na parketu i van njega je takođe imalo velikog uticaja. Od samog početka, ekipa je disala kao jedan, a ni nečije odsustvo sa terena ili loš dan nije se primećivalo. Niko se nije isticao po broju poena, svaki put bi neko drugi bio najefikasniji ili bi donosio potrebnu energiju. Rivalima je bilo teško da skautiraju Partizan jer jednostavno nisu znali od koga im preti najveća opasnost i šta ta ekipa najbolje ume da radi na terenu. Protiv takve timske sloge i pobedničkog duha nisu mogli da prave taktiku pre meča. I to je bilo najjače oružje ovog tima. Uz dobrog trenera, naravno. Jedini koji nisu zadovoljili bili su Parahovski i Pejners, i oni su ranije završili sezonu.
Treba istaći da Partizan nijednom ove sezone nije vezao 2 poraza. I to dovoljno govori o ovom timu. A da je opet bio najgledaniji u oba takmičenja ne treba ni spominjati. To je bio slučaj i prethodnih godina, iako rezultati nisu bili na nivou kluba.
Ostaće žal što ova ekipa nije imala šansu da pokaže do kraja na terenu sav svoj talenat. Biće raznih nagađanja među navijačima kako bi se sezona završila, šta bi bilo kad bi bilo, da li su odluke koje budu donešene pravedne i sl...Ali šta god se na kraju bude desilo, ova sezona može da bude opisana u samo jednoj reči - Šteta!
Napomena: Slike su preuzete sa zvaničnog sajta kluba
