субота, 30. новембар 2019.

QQ ćoše bez Toše: Ljudski Maksimum


“Da nisam došao u Partizan, osećao bih se kao da nisam ni igrao košarku!”

Izjava kao izjava, ništa naročito.

Koliko smo puta čuli rečenice poput:

“Otkad sam otišao u inostranstvo, sanjam da se vratim u Partizan” ili
“Dečački san mi je ispunjen”…

Uvek sam imao problem sa ovakvim izjavama.

U prvom slučaju, postoji crv sumnje naročito izražen na ovim prostorima koji kaže “da si nešto valjao, ostao bi tamo da igraš”, a u drugom slučaju, posle “ostvarenja dečačkog sna” bi isplivale fotografije iz dečačkih dana sa tribine koja ne bodri Partizan ili u dresu kluba koji nema crno-bele boje.

Kada sam čuo ovo što je rekao Saša Pavlović, setio sam se recenzije jednog od albuma Nik Kejva i rečenice koja glasi:

”Kad Nik Kejv izjavi da voli neku ženu i da mu nedostaje, to ne zvuči ljigavo i odvratno kao kod drugih izvođača. To zvuči potpuno iskreno. Jednostavno znate da on to oseća i da se ne folira”.

Tog februara 2014. kada je prvi put potpisao za Partizan, Saša Pavlović je bukvalno mogao da bira neku od ponuda dobrog dela NBA timova. Da ne pričam da bi bilo kom evropskom klubu u tom momentu bila privilegija da igrač sa takvom biografijom bude deo njihove ekipe.

Zbog toga nisam imao dilemu da je izjava iskrena i da je još jedan hard-core Grobar postao deo čete Duška Vujoševića.

Mala digresija, kada kažem još jedan HC Grobar, ne mislim na Đorđa Gagića, on je na kraju te sezone dokazao da mu tu nije bilo mesto.

Legenda kaže da igrač Zadra i dan danas traži loptu po hali

U svakom slučaju, posle par treninga u crno-belom i izjave Duška Vujoševića da Sale nije došao nikoga da časti svojim prisustvom već da radi kao da je prebačen iz juniorske ekipe, bilo je jasno o kakvom se igraču radi.

A, razlog za to što se pored svih klubova odlučio baš za naš je možda i ova rečenica u kojoj će se 99% nas prepoznati:

“Partizan je za mene sve. Tako sam vaspitavan. Otac je uspavljivao mene i sestru sa Partizanovim pesmama i to je ostalo u meni”.

Tako smo dobili privilegiju da, posle Budućnosti, Klivlenda, Minesote, Dalasa, Nju Orleansa, Bostona i Portlanda, zaigra i u svetom dresu.

Košarka izgleda lako kada je igra Saša Pavlović

Ne bih se sada vraćao na trenutak u kom se klub nalazio kada je došao. Na njegovu žalost, posle uređene države kakva je Amerika, došao je da igra u ligi u kojoj sudija gleda i ne reaguje dok ga brutalno vređaju ili svesno provociraju sudijskim odlukama kao razni Beloševići na utakmici u Sremskoj Mitrovici.

Na toj utakmici mu nije preostalo ništa drugo nego da za nekih devedeset sekundi ubaci petnaest poena i reši meč.

Finalnu seriju i igranje tri na pet u jednoj utakmici ne bih ovde pominjao.

Meni lično užasno je krivo što, po mom skromnom mišljenju, njegova najbolja partija u našem dresu nije završena pobedom, već porazom čije posledice još osećamo.

Tako je. Pričam o tom 25.04.2014. i utakmici protiv Cedevite.

Međutim, ta sezona se završila titulom u domaćem prvestvu i rečenicom kojom je započet ovaj tekst:
“Da nisam došao u Partizan, osećao bih se kao da nisam ni igrao košarku!”.

I tu, ustvari, dolazimo na početak priče.

Sezona se završila, Partizan ostao bez Eurolige, sponzora (o svemu ovome nekom drugom prilikom) i, kako je izgledalo, bez Saše Pavlovića koji je odlučio da se oprosti od igranja košarke.

Činjenica da smo ostali bez sponzora u mnogome je uticala na sastav ekipe.

Golobradi i anonimni mladići.

Jeste na čelu ekipe bio Duško Vujošević, ali nije delovalo da će i te godine “ruže procvetati”, ne zbog toga što nisu bili talentovani, već zbog gomile stvari na koje klub nije mogao da utiče.

Klub nije mogao da utiče na stvari u državi, ali su navijači mogli da utiču na neke proverene Grobare da se vrate u klub.

Zicer za Saleta

Baš nekako u vreme kada je rešio da završi košarkašku karijeru, Saša je otvorio Tviter profil.
Ako me sećanje služi @sasapavlovic_bar je bio nalog.

“Ovo je zicer” – pomisli pisac ovih redova, inače Tviter ovisnik.

“Ljudski Maksimume @sasapavlovic_bar batali pecanje i vrati se u KKP” i slične gluposti su bile nešto što sam svakodnevno pisao po TW.  I tako, malo po malo nadimak “Ljudski Maksimum” se primio u narodu, tako da nisam bio usamljen u sajber napadima na njegov profil.

Iskren da budem, bio sam toliko dosadan i naporan da sam očekivao da me čovek blokira ili pošalje poruku u DM kojom će mi biranim rečima objasniti da se nosim u 3PM.

Naravno, posle dvadesetak dana Sale Pavlović se oglasio na Tviteru.

Status je glasio otprilike da ta mreža i nije toliko interesantna tako da se povlači sa nje.

Apsolutno sam ubeđen da se povukao sa TW zbog mene i evo koristim ovu priliku da mu se izvinim i obećam da mu više nikada neću dosađivati, tako da ako poželi može da se vrati na Tviter.

Činjenica da se povukao sa društvene mreže nije me sprečila da nastavim sa svakodnevnim pozivima Ljudskom Maksimumu da štap za pecanje zameni košarkaškom loptom.

U međuvremenu se ispostavilo da mnogo navijača razmišlja kao ja i kao “nemoj da te iznabadabadam” Boris Dalo, tako da su usledili javni pozivi na utakmicama da se Sale, u daljem tekstu Ljudski Maksimum vrati u klub.

U svom ludilu čak sam i obećao da ću napraviti zastavu u njegovu čast ukoliko se vrati.

Da ću morati da ispunim obećanje postao sam svestan kada sam dobio DM:

“Brate, tebi prvom moram da čestitam, Ljudski Maksimum se vratio. Ti si pokrenuo ovo ludilo”.

Naravno da nisam ja bio taj koji je pokrenuo ludilo, ali mi je svakako drago da sam bio deo toga.

U svakom slučaju, sada kada je opet bio deo ekipe, na meni je bilo da ispunim obećanje i napravim zastavu-zahvalnicu. Ne bih trošio reči o toj “zastavi”. Čak neću ni okačiti fotografiju zastave koliko mi je još uvek neprijatno par godina kasnije.

Nadam se da sada možete da zamislite kako sam se osećao kada sam taj komad tkanine okačio na ogradu tribine Pionira.

I, taman kada sam pomislio da je postavljanje zastave prošlo nezapaženo, začuo sam:
“Izvini, da li si ti onaj QQLELE?”.

Pogledao sam čoveka ispred sebe i bio u fazonu da me je neko u sekundi bacio dvadesetak godina u budućnost. Ispred mene je stajao Ljudski Maksimum iz 2040. godine. Isti lik, ista građa.

“Ja sam Duško, Sašin otac”.

Pomislio sam da će mi čovek reći da se skinem s grbače njegovom sinu i da nađem nekog drugog da gnjavim.

Međutim, za gospodina Duška Pavlovića moje dosađivanje na Tviteru je bilo beskrajno simpatično.
Vrhunac razgovora bila je zahvalnost za sve, što sam, pazite sada, uradio!?!

Naravno da je kao čovek koji je decu uspavljivao Partizanovim pesmama želeo da mu sin ponovo zaigra za voljeni klub i da je svaki pokušaj koji je to toga doveo smatrao simpatičnim, pa čak i moje preterano smaranje.

Poziv koji se ne odbija

Posle par nedelja u Pionir je došao Levski iz Sofije.

Bio je ponedeljak 15.02.2015. termin odigravanja utakmice 19:00.

Bez obzira na sve pomenuto u Pioniru je bilo 7000 ljudi.

Nedoraslog protivnika smo pobedili 94 – 66.

Tadašnja lepa praksa je bila da gomila navijača okupira parket Pionira, slika se sa i znatno oteža igračima izlazak sa terena.

U jednom momentu iz gomile je isplivao Ljudski Maksimum.

Na putu ka tunelu okrenuo se prema tribini gde je sedeo otac Duško.

Tek kada je dobio potvrdu gde bi trebalo da ode i kada je, umesto u tunel, krenuo prema meni shvatio sam šta se dešava.

Kakav Pinki koji je video Tita, to je ništa u poređenju sa tim kako sam se osećao u tom momentu!

Skamenjen, obliven hladnim znojem. Nešto poput tinejdžerke na koncertu Vlade Georgijeva.

Čovek koji je do pre godinu dana bacao koske Lebronu, prišao je do tribine da pozdravi jednog potpuno nebitnog lika. Umesto da me tuži i traži zabranu prilaska, on prilazi da me pozdravi.

Ma, kakav Ljudski Maksimu? Ljudski Maksimum na kvadrat!

Ljudine i Grobarčine na kub!

Hvala Maksimume đe čuo i đe ne čuo za svaki poen, svaku asistenciju… Za onu fintu u Zadru…
Za izbezumeljeni pogled kradljivca pehara kada si se zatrčao ka njemu u legendarnom tri na pet finalu…

Pozdrav za čitavu familiju Pavlović.

Partizan je konačno odmoran

Partizan - Krka, nedelja 20h




Prvi put ove sezone imali smo celu nedelju da se pripremimo za sledećeg protivnika. Krka ima skor 4-4 (u gostima 1-2), i u Beograd dolazi totalno rasterećena, ali veoma motivisana, kao i svi ostali klubovi kada igraju protiv nas. Mi smo već doživeli 2 poraza od slovenačkih klubova u gostima, pa ih moramo shvatiti ozbiljno ako želimo rutinsku pobedu. Biće ovo prilika da i naše najnovije pojačanje Redži Reding dobije koji minuta i predstavi se najboljoj košarkaškoj publici. Sutrašnji susret će biti 10-i jubilarni na našem terenu, skor je 7-2, i sve osim našeg trijumfa sa dvocifrenom razlikom bilo bi veliko iznenađenje. Evo svih rezultata po sezonama...

2008/09 Partizan - Krka 74-67
2010/11 Partizan - Krka 75-50
2011/12 Partizan - Krka 68-63
2012/13 Partizan - Krka 79-60
2013/14 Partizan - Krka 80-67
2014/15 Partizan - Krka 64-68
2015/16 Partizan - Krka 69-70
2016/17 Partizan - Krka 94-80
2018/19 Partizan - Krka 87-55

Ajmo crno-beli!


понедељак, 25. новембар 2019.

Reding na korak do Partizana

Partizan podnosi zahtev za poništenje meča iz Morače

Rođendan broj 6

25.novembra 2013.godine startovao je ovaj blog. Šesta svećica na torti (isto koliko i buktinja u našem grbu), vreme leti, a kao da je juče bio prvi rođendan...


Od tada pa do danas blog nije puno menjao svoj izgled. U poslednje 4 godine na njemu je objavljeno 5433 postova, računajući i ovaj, a preko 3 hiljade je misteriozno nestalo tačno na dvogodišnjicu. Slučaj ni dan danas nije rešen iako su na njegovom otkrivanju radili i najiskusniji...


Blog su posetili čitaoci iz 148 zemalja širom sveta, i komentari su uglavnom pozitivni...




Osim najava i izveštaja sa utakmica, na blogu se redovno objavljuju i sve vesti vezane za naš klub, tako da ne morate da jurite sa jednog na drugi sportski portal kako bi saznali da li ima nešto novo, ili pročitali šta su izjavili trener i igrači. Ovde sve imate na jednom mestu.

Kenan Karahodžić je prvi igrač Partizana koji je pristao na kraći intervju, a za blog su govorili i navijači, čak i jedan iz Španije! Bilo je i "razgovora" sa bivšim i sadašnim trenerom, kao i predsednikom kluba. Tu su i redovne rekapitulacije na kraju sezona, nabolji potezi, dnevnici igrača sa priprema, navijački ćošak...Od pre dve nedelje startovala je kolumna "QQ ćoše bez Toše" (nalazi se pri vrhu stranice, sa desne strane) gde možete čitati sjajne tekstove jednog od najvećih navijača Partizana. Ne propustite ih, uživaćete u njima.

Vidimo se u hali...


Možda ne treba kamion sa 15 šutera, ali treba jedan dobar

Gordić: Izgubili smo ritam, hvala na dočeku

недеља, 24. новембар 2019.

Trinkjeri: Tehnička nije odlučila utakmicu

https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/trinkijeri-tehnicka-nije-odlucila-utakmicu/343355

Sami smo krivi što smo prosuli sve dobro iz prvog poluvremena...

Budućnost - Partizan 65-60

Izgubismo...


Šestu sezonu zaredom ne možemo da pobedimo grbavu Budućnost u Podgorici. Šestu sezonu zaredom ne možemo da pobedimo grbavu Budućnost u Podgorici. Šestu sezonu zaredom ne možemo da pobedimo grbavu Budućnost u Podgorici. Šestu sezonu zaredom ne možemo da pobedimo grbavu Budućnost u Podgorici. Šestu sezonu zaredom ne možemo da pobedimo grbavu Budućnost u Podgorici. Šestu sezonu zaredom ne možemo da pobedimo grbavu Budućnost u Podgorici. Šestu sezonu zaredom ne možemo da pobedimo grbavu Budućnost u Podgorici. Šestu sezonu zaredom ne možemo da pobedimo grbavu Budućnost u Podgorici. Šestu sezonu zaredom ne možemo da pobedimo grbavu Budućnost u Podgorici. Šestu sezonu zaredom ne možemo da pobedimo grbavu Budućnost u Podgorici. Šestu sezonu zaredom ne možemo da pobedimo grbavu Budućnost u Podgorici. Šestu sezonu zaredom ne možemo da pobedimo grbavu Budućnost u Podgorici. Šestu sezonu zaredom ne možemo da pobedimo grbavu Budućnost u Podgorici. Šestu sezonu zaredom ne možemo da pobedimo grbavu Budućnost u Podgorici. Šestu sezonu zaredom ne možemo da pobedimo grbavu Budućnost u Podgorici. Šestu sezonu zaredom ne možemo da pobedimo grbavu Budućnost u Podgorici. Šestu sezonu zaredom ne možemo da pobedimo grbavu Budućnost u Podgorici. Šestu sezonu zaredom ne možemo da pobedimo grbavu Budućnost u Podgorici. Šestu sezonu zaredom ne možemo da pobedimo grbavu Budućnost u Podgorici. Volim Partizan!


Partizan: Walden 2, Zagorac 7, Paige 5, Gordić 6, Jaramaz 3, Miletić 4, Veličković 11, Birčević, Janković 6, Thomas 8, Peiners, Mosley 8. 

Šćepanović: Očekujem spektakl, a nadam se pobedi

http://sportklub.rs/Kosarka/ABA-League/a315495-Scepanovic-Ocekujem-spektakl-a-nadam-se-pobedi.html

Ako hoćemo da pobedimo, moraćemo da budemo jači od protivničkih igrača, ali i navijača...

QQ ćoše bez Toše: The number of the beast


Prošla su skoro dva meseca od početka sezone.
 
U tom periodu bilo je blistavih trenutaka, ali i nekih partija koje bolje da se nikada nisu desile.

Poput one protiv klubova Cedevita-Olimpija i kluba Primorska.

Takođe smo za to vreme saznali šta možemo da očekujemo od pojedinih igrača koje nismo imali priliku da gledamo do sada. Kao što sam već napomenuo nisam košarkaški stručnjak tako da ću ukratko iz perspektive običnog mrsomuda/sveznala sa tribine napisati svoje utiske.

Parahovski – Viđao sam žene koje se posle porodiljskog brže vrate na posao nego što je njemu trebalo da izađe iz povrede, pa nismo imali priliku da vidimo šta zna i ume. Po poslednjim informacijama njegov boravak u KKP je gotov, tako da ćemo ga se sećati po onim poenim u poslednjoj sekundi meča sa Ritasom kada nas je izbacio iz Eurokupa.

Pejners – Deluje da ima potencijala uprkos početnoj pogubljenosti kojom se isticao u prvih par utakmica. U kasnijoj fazi je pokazao da ume da se ubaci niotkuda i poentira. Bez obzira na igru on je jedan od onih likova poput Moldera iz serije Dosije X. Dakle, mrtva faca, bez mimike, koja bi ostala ista da mu neko zabije injekciju u prkno. Ne bi odreagovao.Ovo sa facijalnom ekspresijom da citiramo velikane fudbalske sudijske organizacije, nema veze sa košarkom, jednostavno prenosim moj utisak. Nadam se će u nastavku sezone raditi to zbog čega je uopšte doveden. Ruku na srce, ovo do sada nije impresioniralo.

Rašon Tomas – Igra kao naduvan se prosto se nameće da bude napisano. Za sada me oduševljava njegova mogućnost da ubaci poene iz situacije kada sve u tom napadu deluje beznadežno. Ima tu moć da uleti u reket prepun protivničkih igrača i da na neki čudestan način ubaci loptu kroz obruč.
Svakako odličan igrač.

Volden – I on  je imao tu „lakšu“ povredu zbog koje nije nastupao na nekih 6-7 utakmica. Ozbiljno pojačanje, ozbiljan igrač koji očigledno mnogo znači ekipi, jer se njegov izostanak poklopio sa padom forme i krizom rezultata, naročito u EC koja je prekinuta njegovim povratkom.

U prethodnom tekstu ovde „Duel formerly known as Derbi“ sam pokušao da objasnim razloge zbog kojih smatram da to nije ono što je nekada bilo, kada eto potvrde mojih tvrdnji na jučerašnjoj KZN Nebojše Čovića. Lepo reče da je to što smo gledali bio duel KK Partizan i njegovog kluba.
Tako sam barem ja razumeo njegovu „Napravite sebi klub, pa dovodite plejmejkere“ poruku navijačima CZ.

Bilo kako bilo, Partizan je tu utakmicu pobedio 75:72.

Šta reći o tih četrdest minuta košarke?

Biću surovo iskren. Gledajući utakmicu setio sam se čuvara koji je radio u osnovnoj školi koju sam pohađao, a koji nas je uvek terao rečima:„Bežite kući da učite nešto“, kada bi posle škole ostajali da igramo fudbal.

E, tako sam posle katastrofalnog šuta za tri obe ekipe, one serije grešaka u poslednjem minutu.

Mi:

Promašimo dva od tri bacanja posle namerne lične i u napadu posle napravimo faul.

Ne izvedemo kako treba aut sa strane i poklonimo im napad za izjednačenje.

Oni:

Na minus jedan i napad do kraja sin vlasnika kluba šutira za tri.

Na prijemu lopte izlazi u aut i kasnije pravi nesportsku ličnu.

Dakle, setio sam se tog čuvara, jer su reči:“Ajte vi deco kući da učite, pa kada naučite nešto dođite opet“ zvučale potpuno primereno, ako se uzme u obzir gore navedeni niz grešaka.

Ne mislim da smo samo bili bolji za podatak da Filip Čović igra za njih.

Momci su se borili kao lavovi, to ne može da se zameri, šut za tri je bio katastrofalan.

Jedino ostaje žal što je prednost od četrnaest poena olako ispuštena pred kraj prvog dela.

Nadam se da će Trinkijeri uspeti da sredi i taj deo, pa da takve utakmice odu na „stoka razliku“ umesto na triler završnicu.

Eurokup smo počeli savršeno. Pet od pet. Onda se desila već pomenuta povreda Voldena i dva vezana poraza. Da se izrazim kao novinari starog kova „prvo nas je potopila Venecija“, pa nas je otresao Tofaš.

                       Ni autokoš igrača Venecije nije pomogao da se izbegne poraz u Beogradu

Nikako nismo mogli da zabeležimo tu šestu pobedu koja bi overila plasman u drugi krug.

Kao da nam je taj „Broj zveri“ bio baksuzan.

Srećom, pao je Ritas u Beogradu i „Zver“ je savladana. Sada preostaje borba sa Venecijom za prvo mesto u grupi.

„The number of the beast“ nas čeka danas i u ABA ligi.

Držimo palčeve momcima da večeras u Podgorici dođu do šeste pobede i ovom takmičenju koja bi ih dovela na deobu prvog mesta.

Da se priča o šesticama upotpuni, pobrinuo se FK Partizan koji je sa šest komada u petak isprašio Javor.

Mala napomena, ovo nije nikakva satanistička glupost, jednostavno se u ovom momentu sve vrti oko šestica.

Kad smo već kod „Zveri“ da se vratim na jednog igrača svesno izostavljenog na početku.

Vil Mozli! Jedan od onih igrača koji zaista dođu tiho i uđu u legendu. Nešto poput Fredi Hausa, Vese Petrovića, Gagija Milosavljevića...

                                       Mozlijeve rampe postale su zaštitni znak ovog tima

Niko od njih nije bio majstor u smislu da je ubacivao trideset poena imao po deset asistencija. Ali, za njih nije bilo izgubljene lopte i nije bilo igrača koji je preko njih mogao da ubaci više od deset poena. Vil Mozli je po mom skromnom mišljenju najbolji igrač kog smo doveli ove godine. Jednostavno se stiče utisak da sa njim na terenu protivnici dobijaju fobiju od ulaska u reket i šuta za dva poena. Naša odbrana je sa njim Kineski zid, bez njega često ume da bude korzo gde se protivnici opušteno šetaju do samog koša. Ono najgotivnije kod njega što nije samo puki skakač i bloker. On jednostavno ima urođen osećaj kada da skoči. Što kažu klinci „Ne pada na prvu fintu“, već ako finte i bude, ispoštuje protivnika i pusti ga da pokuša i taman kada protivnik naivno pomisli da je uspeo usledi Mozlijev smeč njegove lopte. Pored svega navedenog, Mozli deluje kao žešće gotivan lik.

E, sada, došli smo do šeste pobede u EC i jurimo šestu u ABA.

Da bismo nastavili u pravom ritmu kažu da su na potrebna pojačanja.

Da se ja pitam, a srećom ne pitam se, centar nam ne treba. Mozli bi igrao četrdest minuta.

Ulogu šutera koji se takođe pominje bi preuzeo Pejdž.

Srećom, ja se ne pitam.

Da li ćemo dovesti nekoga, to niko ne zna.

Ponoviću „TO NIKO NE ZNA“.

                                           Navijači se nadaju dolasku beka šutera i centra

Tako da bih iskoristio ovaj trenutak da vas sve koji čitate ovo zamolim da ukoliko i čujete neku informaciju o eventualnom pojačanju ili kontaktu sa pojačanjem tu informaciju sačuvate za sebe.
Sačekajte. Ta obajava na društvenoj mreži ili portalu vama ništa neće doneti.

Znate i sami da živimo u državi u kojoj „novinari“ svakodnevno provale paklene planove CIA, provaliće oni i sa kim KK Partizan pregovara i bez nas.

Toliko za ovo izlaganje.

Večeras svi uz momke na verovatno najtežem gostovanju ove sezone u ABA ligi.

                                                                    Ajmo crno-beli!