QQ ćoše bez Toše: The number of the beast

Prošla su skoro dva meseca od početka sezone.
 
U tom periodu bilo je blistavih trenutaka, ali i nekih partija koje bolje da se nikada nisu desile.

Poput one protiv klubova Cedevita-Olimpija i kluba Primorska.

Takođe smo za to vreme saznali šta možemo da očekujemo od pojedinih igrača koje nismo imali priliku da gledamo do sada. Kao što sam već napomenuo nisam košarkaški stručnjak tako da ću ukratko iz perspektive običnog mrsomuda/sveznala sa tribine napisati svoje utiske.

Parahovski – Viđao sam žene koje se posle porodiljskog brže vrate na posao nego što je njemu trebalo da izađe iz povrede, pa nismo imali priliku da vidimo šta zna i ume. Po poslednjim informacijama njegov boravak u KKP je gotov, tako da ćemo ga se sećati po onim poenim u poslednjoj sekundi meča sa Ritasom kada nas je izbacio iz Eurokupa.

Pejners – Deluje da ima potencijala uprkos početnoj pogubljenosti kojom se isticao u prvih par utakmica. U kasnijoj fazi je pokazao da ume da se ubaci niotkuda i poentira. Bez obzira na igru on je jedan od onih likova poput Moldera iz serije Dosije X. Dakle, mrtva faca, bez mimike, koja bi ostala ista da mu neko zabije injekciju u prkno. Ne bi odreagovao.Ovo sa facijalnom ekspresijom da citiramo velikane fudbalske sudijske organizacije, nema veze sa košarkom, jednostavno prenosim moj utisak. Nadam se će u nastavku sezone raditi to zbog čega je uopšte doveden. Ruku na srce, ovo do sada nije impresioniralo.

Rašon Tomas – Igra kao naduvan se prosto se nameće da bude napisano. Za sada me oduševljava njegova mogućnost da ubaci poene iz situacije kada sve u tom napadu deluje beznadežno. Ima tu moć da uleti u reket prepun protivničkih igrača i da na neki čudestan način ubaci loptu kroz obruč.
Svakako odličan igrač.

Volden – I on  je imao tu „lakšu“ povredu zbog koje nije nastupao na nekih 6-7 utakmica. Ozbiljno pojačanje, ozbiljan igrač koji očigledno mnogo znači ekipi, jer se njegov izostanak poklopio sa padom forme i krizom rezultata, naročito u EC koja je prekinuta njegovim povratkom.

U prethodnom tekstu ovde „Duel formerly known as Derbi“ sam pokušao da objasnim razloge zbog kojih smatram da to nije ono što je nekada bilo, kada eto potvrde mojih tvrdnji na jučerašnjoj KZN Nebojše Čovića. Lepo reče da je to što smo gledali bio duel KK Partizan i njegovog kluba.
Tako sam barem ja razumeo njegovu „Napravite sebi klub, pa dovodite plejmejkere“ poruku navijačima CZ.

Bilo kako bilo, Partizan je tu utakmicu pobedio 75:72.

Šta reći o tih četrdest minuta košarke?

Biću surovo iskren. Gledajući utakmicu setio sam se čuvara koji je radio u osnovnoj školi koju sam pohađao, a koji nas je uvek terao rečima:„Bežite kući da učite nešto“, kada bi posle škole ostajali da igramo fudbal.

E, tako sam posle katastrofalnog šuta za tri obe ekipe, one serije grešaka u poslednjem minutu.

Mi:

Promašimo dva od tri bacanja posle namerne lične i u napadu posle napravimo faul.

Ne izvedemo kako treba aut sa strane i poklonimo im napad za izjednačenje.

Oni:

Na minus jedan i napad do kraja sin vlasnika kluba šutira za tri.

Na prijemu lopte izlazi u aut i kasnije pravi nesportsku ličnu.

Dakle, setio sam se tog čuvara, jer su reči:“Ajte vi deco kući da učite, pa kada naučite nešto dođite opet“ zvučale potpuno primereno, ako se uzme u obzir gore navedeni niz grešaka.

Ne mislim da smo samo bili bolji za podatak da Filip Čović igra za njih.

Momci su se borili kao lavovi, to ne može da se zameri, šut za tri je bio katastrofalan.

Jedino ostaje žal što je prednost od četrnaest poena olako ispuštena pred kraj prvog dela.

Nadam se da će Trinkijeri uspeti da sredi i taj deo, pa da takve utakmice odu na „stoka razliku“ umesto na triler završnicu.

Eurokup smo počeli savršeno. Pet od pet. Onda se desila već pomenuta povreda Voldena i dva vezana poraza. Da se izrazim kao novinari starog kova „prvo nas je potopila Venecija“, pa nas je otresao Tofaš.

                       Ni autokoš igrača Venecije nije pomogao da se izbegne poraz u Beogradu

Nikako nismo mogli da zabeležimo tu šestu pobedu koja bi overila plasman u drugi krug.

Kao da nam je taj „Broj zveri“ bio baksuzan.

Srećom, pao je Ritas u Beogradu i „Zver“ je savladana. Sada preostaje borba sa Venecijom za prvo mesto u grupi.

„The number of the beast“ nas čeka danas i u ABA ligi.

Držimo palčeve momcima da večeras u Podgorici dođu do šeste pobede i ovom takmičenju koja bi ih dovela na deobu prvog mesta.

Da se priča o šesticama upotpuni, pobrinuo se FK Partizan koji je sa šest komada u petak isprašio Javor.

Mala napomena, ovo nije nikakva satanistička glupost, jednostavno se u ovom momentu sve vrti oko šestica.

Kad smo već kod „Zveri“ da se vratim na jednog igrača svesno izostavljenog na početku.

Vil Mozli! Jedan od onih igrača koji zaista dođu tiho i uđu u legendu. Nešto poput Fredi Hausa, Vese Petrovića, Gagija Milosavljevića...

                                       Mozlijeve rampe postale su zaštitni znak ovog tima

Niko od njih nije bio majstor u smislu da je ubacivao trideset poena imao po deset asistencija. Ali, za njih nije bilo izgubljene lopte i nije bilo igrača koji je preko njih mogao da ubaci više od deset poena. Vil Mozli je po mom skromnom mišljenju najbolji igrač kog smo doveli ove godine. Jednostavno se stiče utisak da sa njim na terenu protivnici dobijaju fobiju od ulaska u reket i šuta za dva poena. Naša odbrana je sa njim Kineski zid, bez njega često ume da bude korzo gde se protivnici opušteno šetaju do samog koša. Ono najgotivnije kod njega što nije samo puki skakač i bloker. On jednostavno ima urođen osećaj kada da skoči. Što kažu klinci „Ne pada na prvu fintu“, već ako finte i bude, ispoštuje protivnika i pusti ga da pokuša i taman kada protivnik naivno pomisli da je uspeo usledi Mozlijev smeč njegove lopte. Pored svega navedenog, Mozli deluje kao žešće gotivan lik.

E, sada, došli smo do šeste pobede u EC i jurimo šestu u ABA.

Da bismo nastavili u pravom ritmu kažu da su na potrebna pojačanja.

Da se ja pitam, a srećom ne pitam se, centar nam ne treba. Mozli bi igrao četrdest minuta.

Ulogu šutera koji se takođe pominje bi preuzeo Pejdž.

Srećom, ja se ne pitam.

Da li ćemo dovesti nekoga, to niko ne zna.

Ponoviću „TO NIKO NE ZNA“.

                                           Navijači se nadaju dolasku beka šutera i centra

Tako da bih iskoristio ovaj trenutak da vas sve koji čitate ovo zamolim da ukoliko i čujete neku informaciju o eventualnom pojačanju ili kontaktu sa pojačanjem tu informaciju sačuvate za sebe.
Sačekajte. Ta obajava na društvenoj mreži ili portalu vama ništa neće doneti.

Znate i sami da živimo u državi u kojoj „novinari“ svakodnevno provale paklene planove CIA, provaliće oni i sa kim KK Partizan pregovara i bez nas.

Toliko za ovo izlaganje.

Večeras svi uz momke na verovatno najtežem gostovanju ove sezone u ABA ligi.

                                                                    Ajmo crno-beli!