Ubedljivim trijumfom slavili smo u majstorici i tako se plasirali u finale Jadrana nakon 9 godina. Na krilima Kevina i Zeka, od starta smo kontrolisali utakmicu, iako smo prve poene iz igre postigli tek posle 3 i po minuta. Protivnik nijednom nije bio u vođstvu, a već na poluvremenu smo imali ogromnu prednost (55-35) tj. razlika je bila tačno onolika koliko je Kevin ubacio poena do odlaska na veliki odmor. Amerikanac sa srpskim pasošem je bio silno motivisan da se iskupi za lošu igru u Podgorici kada se nije upisao, što se videlo kada ga je Željko pozvao da izađe iz igre kada je pitanje pobednika bilo rešeno, a on je gestikulirao da želi još da ostane na parketu i da ga ne menja. Odlično smo šutirali sa distance u prvom delu, ubacili smo čak 10 trojki, a u drugoj deonici smo bili odlični i u odbrani. U nastavku smo rutinski održavali prednost koja se kretala od 16-20 razlike, da bi u poslednjoj deonici ona narasla i do večeras maksimalnih +28 (96-68). Do kraja je bilo samo neizvesno ko će se upisati za 100-tku, a Aleksa je rešio i tu dilemu. Svi su dobili šansu, samo Glas nije postigao poene jer nije ni šutirao, a Rodi, Dule i Dangubić su opet navijali pored klupe. Finale počinje u petak, a sutra ćemo saznati ime rivala. Nadam se da će to biti Cedevita Olimpija, ne samo iz razloga što bi mi bili domaćini u prve dve utakmice, već i zbog činjenice da samo njih nismo savladali u ligaškom delu sezone (ne računam pripremni duel na turniru u Opatiji). Uglavnom, ko god da nam dođe, verujem da ćemo opravdati ulogu favorita. Volim Partizan!
Partizan: Punter 30, Vukčević 4, LeDay 16, Zagorac 11, Avramović 9, Koprivica 5, Smailagić 5, Moore 3, Glas, Lessort 10, Trifunović 5, Madar 3.
Нема коментара:
Постави коментар