QQ ćoše bez Toše: Lepo smo se igrali

Priroda se obnavlja. To je izraz koji se često koristi kako bi se opisalo vraćanje stvari na svoje mesto.

Tako smo na početku ove sezone mogli reći da se povratkom KK Partizan u Euroligu „priroda obnovila“.

Ispostaviće se na kraju da je višegodišnji izostanak našeg kluba bio greh za košarku na evropskom kontinentu, ali i košarku kao sport generalno.

Ne želim da kažem da je Partizan nedostajo Euroligi više nego ona njemu, ali očigledno su naši momci itekako nedostajali ovom takmičenju. I ne samo igrači. Ove sezone u Euroligu se vratio i On.

Najveći ikada. Čovek koji čitavom takmičenju daje drugu dimenziju. Čovek cenjen u svakoj dvorani u kojoj se pojavi. Dobro, ne baš u svakoj ali to više govori o njima nego o njemu.

Pored Željka u EL smo se vratili i mi. Navijači. Opet je oboreno nekoliko rekorda po pitanju posete.

I nismo samo punili Arenu. „Gde god ti da igraš tu su tvoji Grobari“ se bukvalno pokazivalo iz gostovanja u gostovanje. Nebitno da li je u pitanju Barselona, Minhen, Berlin, Madrid, Bolonja, Milan....

Svuda nas je bilo. Slike prepune Arene su obišle svet kao i odlični potezi ekipe na terenu i posle mnogo godina pokazalo se da „Beograd je svet“.

Dokazano je da pored još nekoliko klubova Partizan predstavlja ono što evropska košarka jeste i da takmičenje sa Partizanom i bez njega nije isto.

A, naša ovogodišnja avantura nije počela najsjanije. Otvorili smo takmičenje sa tri poraza od kojih je svaki vrlo lako mogao da bude i naša pobeda. Naročito utakmica protiv Baskonije.

Posle 0:3 stižemo do 3:3, da bismo u decembru bili na 4:9.

Koliko je u tom momentu sve izgledalo izgubljeno.

Avramović i Smajli su se tek vraćali iz povreda, Naneli i Panter svojim greškama u završnicama su prepuštali pobedu rivalima. Setićemo se promašenog bacanja Nanelija u Baskoniji i Pantera koji ne faulira Hauarda pre šuta za tri. Egzum se takođe tražio, Ledej igrao četrdeset minuta i zbog umora gubio koncentraciju. Odbrana nije bila na nivou. Baš nije izgledalo dobro.

A, onda se desila utakmica protiv kluba iz Železnika i po meni presudni momenat.

Sedamnaest sekundi pre kraja pri nerešenom rezultatu Panter šutira za tri iako imamo loptu do kraja.

Promašuje. U kontri Nedović par sekundi pre kraja postiže trojku za njihovu pobedu.

Zašto kažem presudni momenat? Zato što Panter pre i posle tog promašaja nije isti igrač. Kao što ni naša igra nije kao što je bila. Panter posle te utakmice postaje jedan od boljih defanzivaca, ali šutira i pogađa pametno. Naneli rešava utakmice u našu korist u serijama. Ledej rasterećen povratkom Smajlija rešava utakmicu u Pioniru protiv kluba iz predgrađa. Smajli rasterećen odlazaka na Fristajler posle njegovog potonuća igra kao preporođen. Aleksa uz sve karakteristične greške i ludosti donosi energiju u odbrani, ali i gomilu lakih poena posle šetnje kroz protivničku odbranu. Papapetru koji je u početku igrao igrao samo odbranu počinje da pogađa odlučujuće poene kao recimo u Kaunasu. Trifa odrađuje svoje minute. Egzum postaje jedan od boljih plejeva koji su igrali u našem dresu. Jedini koji se nije našao u potpunosti je Anđušić. Na Tristana se na ovom nivou očigledno nije računalo kao i na Balšu zbog silnih pehova koji su ga stizali jedan za drugim. I na kraju ostaje bratina Lesor. Jedini koji je čitavu sezonu odigrao na neverovatnom nivou i čovek koji se toliko povezao sa klubom i navijačima da je to prosto neverovatno.

Ali, „Volimo Francusku kao što je ona nas volele“. Posle Žoa, Vestermana i Daloa ništa drugo se nije ni očekivalo.

Nestvarnom serijom od januara do aprila stižemo do šestog mesta i dvadeset pobeda!

Fenomenalan rezultat!

I onda dolazi ono čega sam se lično plašio, a to je duel sa Realom.

Prvo zbog činjenice što su igrački zaista dobra ekipa, ali ono najvažnije zbog njihove čudesne moći da gomilu stvari rešavaju van terena. Nažalost, ispostavilo se da su i dalje neprikosnoveni u ovom drugom.

Isto kao što je retko ko verovao posle 4/9 da možemo do plejofa retko ko je iskreno verovao da možemo da se vratimo iz Madrida sa 2:0. Međutim, jesmo se vratili sa 2:0, ali smo se vratili bez Pantera, Lesora i povređenog Egzuma.

Mnogi su rekli i osudili Pantera za reakciju posle faula Ljulja.

Međutim ja ga ne osuđujem. Čovek je odreagovao kako je odreagovao, ali ako ćemo realno nije uzvratio udarac smrdljivcu Ljulju. Čitavu tuču su započeli madridski govnari. Jer su znali da ih ima dvadeset u rosteru i da im pojedine suspenzije ne znače ništa. Da ne dužim na ovu temu. Odradili su ono što najbolje na svetu znaju i ono što ih je dovelo do statusa „najboljeg kluba na planeti“. Završili su stvari van terena. Bez obzira na to treću smo izgubili na jednu loptu.

Četvrta......

Četvrta po meni nije ni trebalo da se igra. Jednostavno je trebalo da predamo.

Ne mislim ni da je greška što se odigrala, ali posle svega što se desilo u Srbiji tih dana nije bilo realno očekivati da će neko odigrati kako treba. Lično sam utakmicu odgledao sa osećajem praznine.

Bukvalno mi nije bilo ni do čega. Isti osećaj su imali i naši košarkaši.

Jer kao što smo videli oni su se previše povezali sa ovim gradom i ljudima da su postali „naši“.

Lesor je preplakao prvu četvrtinu i ostatak ekipe je bio u šoku.

I to je period kada su smrdljivci napravili odlučujuću prednost.

I opet je došlo do nečega što niko nije očekivao. Prvo da ćemo pobediti Real dva puta, a onda zbog činjenice što niko nije verovao da možemo da izgubimo dva puta u Beogradu.

Odgovorno tvrdim da je sve bilo kako treba mi petu utakmicu ne bismo igrali, jer bi sve bilo rešeno mnogo ranije. Međutim došlo je do toga i došlo je do našeg poraza posle poluvremena na kom smo imalli petnaestak poena razlike. Da li bi trebalo da budemo tužni?

Pa, ne!

EL sezona po mnogim parametrima za pamćenje. Da li smo posle svega malo pametniij?

Sigurno.

Da li mislim da je ovo što se desilo u duelu sa najsmrdljiviim klubom na planeti može da donese nešto dobro?

Apsolutno. Iskreno se nadam da su se momci dodatno povezali i da će neki koji su možda i misllili da odu na kraju sezonu ostati ukoliko Željko to od njih bude tražio.

Ako se to dogodi uz par dodatnih igrača koji bi mogli da odigraju pet-deset minuta kada gori nebo je granica.

Što se ove avanture tiče znam da bi Miša Tumbas bio ponosan.

Lepo smo se igrali, nismo ga obrukali!

Volim Partizan.

Vidimo se u ponedeljak protiv SC Derbija.