QQ ćoše bez Toše: Proći će njihovo

Trinkjeri i Volden nakon osvojenog Kupa u Nišu

Još jedna košarkaška sezona je završena. Tačnije okončana. Sredinom marta prekinut je let crno-belih momaka ka trofejima po lokalu i Evropi. Taj let je prekinut jer je neki kosooki gospodin koji je međuvremenu proizveden u našeg brata prekinuo let nekog šišmiša i zarazio čitavu planetu.

Krajem maja meseca let naših momaka završio je stravičnim padom.

Zakoni fizike su neumoljivi, a momci su leteli jako visoko, tako da je pad, koliko god bio očekivan, ipak bio prilično bolan.

Iako je, za razliku od kluba iz predgrađa, u trenutku prekida takmičenja bio prvi u oba takmičenja, ne četrnaesti i treći, ja ne mogu da tvrdim kao Legende nekih klubova da bi Partizan osvojio sve trofeje.

Jedan od razloga je što nisam legenda mog kluba.

Ali, mogu slobodno da kažem da ostaje žal što se, kao prvo i najvažnije, desila pandemija, a tek posle kao navijač Partizana i to što je pandemija sprečila završetak sezone.

Sezone u kojoj nam je bio otvoren put ka oba finala uz prednost domaćeg terena koji u našem slučaju mnogo znači. Lično, manje od eventualnog učešća u EL ostaje žal što ćemo morati da sačekamo još koju godinu pre nego se zastava koja predstavlja osvajanje Eurokupa nađe pod svodovima Pionira i Arene.

A, da smo bili glavni favoriti za osvajanje, jesmo. Da li bismo osvojili? To ne smem da tvrdim.

Na kraju smo ostali bez oba trofeja i, najgore od svega, bez prilike da se za njih na terenu izborimo.

Verovati da van terena možemo da se izborimo je prilično glupo.

Tako da, uz Virtus, ostajemo najveći gubitnici ove sezone.

Međutim, ono što Virtus i Partizan imaju ne može niko da im oduzme. Nikakve odluke katalonskih isprdaka na nivou Evrope ili legendi iz Železnika na lokalnom nivou. Pored trofeja šampiona Evrope to je i ono što se moglo videti u dvomeču ova dva kluba. Kako su nažalost brojni šampioni Evrope naročito u okruženju prestali da postoje, retki su klubovi za koje na evropskom kontitnetu može da se kaže da predstavljaju taj sport. Sport, ne klubove napumpane parama koji trenutno učestvuju u EL voljom jednog čoveka.

Retko koji klubovi mogu da okupe onoliki broj navijača. Pored navijača ne verujem da bilo ko na svetu, ne računajući Ameriku, može pored terena da okupi toliki broj legendi koje su nastupale za neki od ta dva kluba ili imaju veze sa oba. Scene dočeka Aleksandra Đorđevića u Beogradu i Predraga Danilovića u Bolonji ipak nemaju cenu u finansijkom smislu. Kako bi se po društvenim mrežama reklo “Mnogo skupa slika”. E, to je to, kada vidite scenu u kojoj navijači oba kluba pozdravljaju dvojicu možda najvećih igrača koje je ovaj kontinet izrodio. Mnoooogoooo skupa slika. Atmosfera na tribinima, naročito u Bolonji nije nešto što se može videte na košarkaškim terenima bilo gde na planeti. Kao i utakmicu u Italiji, sa svim preokretima i potezima.

To je, dobri moji, definicija košarke. To je ipak nešto što nikakave odluke, pozivnice, rezultati van terena ne mogu nikada da nadoknade. A, slaviti takve ishode gde se dobija nešto što nije izboreno na terenu ipak više govori o slavljeniku nego onome ko je doneo odluku.

Tako da bez obzira šta se dešava, koliko pokušavali da nas ugase, zarobe, zauvek će ostati činjenica da košarka jeste Partizan i obratno.

Tako da je sve urađeno na terenu do virusa iz Vuhana izgubljeno van terena.

Što nas dovodi do jedne druge teme, a to je nespremnost i nemogućnost kluba da se u ovakvim uslovima bori na tom polju. Tokom godine sam u više navrata (ko me prati na Tviteru zna za to) pisao da Partizan ne sme da ugrozi klub Nebojše Čovića u košarci. Kada to kažem ne mislim da će jedan Novica Veličković, Zagorac ili Nikola Janković namerno da izgube već da će ih uskratiti za pobedu ako pruže dovoljno jak otpor. Recimo prodorom koji se završava sa četiri koraka.

Problem je što nedostaje bilo kakva reakcija rukovodstva kluba.

Tako da sam ubeđen da bi se, i da je onaj slepi miš umro prirodnom smrću u vuhanskim vukojebinama, da nije bilo virusa i da je KKP osvojio Eurokup, opet našao način da ne igramo EL.

Sad ćete vi reći: “Ali, Bertomeu je rekao da pobednik Eurokupa sigurno ulazi u Euroligu“.

Pa, ću ja morati da vas podsetim da je isti taj katalonski isprdak na početku takmičenja rekao da će finalisti Eurokupa igrati EL, ali je taj stav izmenjen tokom sezone. Tako da bi se u slučaju našeg trijumfa došlo do toga da će ipak igrati klub koji može da obezbedi budžet od xx miliona evra.

Vi ćete reći:“Bilo bi teško, ali bi uspeli“.

Onda ću opet morati da vam kažem da ne bi bio prvi put da ova vlast zabrani sponzorima da dolaze u naš klub.
Upitaće neko:“Kada se to desilo?“.

Podsetnik, desilo se 2015. godine kada je i MTS prekinuo sponzorstvo dok Duško Vujošević ne ode iz kluba. Takođe ću vam osvežiti pamćenje da je KKP pre par godina morao da odustane od takmičenja u Eurokupu jer nije imao para da finansira to takmičenje.

Iz mase će se začuti glas:“Nemoj da lupaš gluposti to bi izazvalo gnev Grobara“.

Na to ću, nakon što umrem od smeha, morati da odgovorim u par rečenica.

Koliko god bolno zvučalo ovo što ću reći, mi kao navijači Partizana ne predstavljamo neki bitan faktor oko koga bi se neko u državi preterano cimao. Kad ovo pišem ne mislim da mi kao navijači ne značimo ništa klubu u vidu podrške na utakmicama. Ovde mislim da mi kao glasačko telo nismo neko ko donosi prevagu.

Sećate li se izjave:“U Srbiji će živeti srećni ljudi kada zvezda bude šampion“.

Takođe ću vas podsetiti da su u momentu kada je prethodna vlast izgubila izbore penzije povećavane svake godine, da se nisu kupovali udžbenici za osnovce. Da bi se posle dolaska naprednjaka na vlast  penzije skresale za određeni procenat, a da su roditelji osnovaca osetili radost kupovine udžbenika i da je popularnost SNS i predsednika rasla iz dana u dan. Pa, šta se to promenilo u životima ljudi?

Tako je, nema veze sa penzijama, platama, troškovima. Glavni razlog pada prethodnog režima su serija titula košarkaškog i niz šest titula fudbalskog kluba Partizan. Šta god na ovo rekli oni koji tvrde da je samo sport u Srbiji ostao van domašaja režima me ne zanima, jer i oni znaju da to nije istina.

Da li mislite da će neko tek tako da ispusti sigurnu izbornu pobedu zbog navijača Partizana? Uozbiljite se.

Jeste, ima ih mnogo više od nas i jako je bitno da oni budu zadovoljni.

Ima li boljeg dokaza za to od odluke Hokejaškog saveza po pitanju titula posle koronavirusa?

U svim ostalim sportovima je ista stvar, ali odluka hokejaša je baš ono što definiše odnos prema JSDP.

Tako da pokušajte da zamislite da Bertomeu odluči da iz regiona može da učestvuje samo jedan klub i da mi osvojimo Eurokup, a klub iz Železnika ABA ligu šta mislite ko bi igrao Euroligu?

Budite iskreni prema sebi kada budete davali odgovor.

Meni lično sve najave predsednika Mijailovića o nekakvim divljim kartama za naš klub zvuče smešno. Više od svega bih voleo da grešim, ali tako je.

Takođe, malo uvredljivo deluje krilatica “Borba kroz institucije”.

Kada se ta ista borba svodi na besmislena saopštenja ili emisije “Pitajte predsednika”.

Problem je što predsednikova odluka zavisi od odgovora na pitanje koje on postavlja predsedniku. Predsedniku države.

Snagom institucije protiv prostitucije, a ne borbom kroz okupirane institucije.

Naravno da ne mislim i ne očekujem da Ostoja ili bilo iz neke od sekcija JSDP bude u fazonu da se zamera ovom režimu i glumi nešto što u stvarnom životu ne postoji, a to je opozicija. Ali, ne želim ni da se obećava nešto za šta svi znamo da se neće desiti i da se “ratuje” saopštenjima oko nebitnih stvari, a ćuti i pominje borba kroz institucije nakon sudijskih krađa ili ovakvih odluka EL.

Sada se posle ovakve odluke Bertomeua postavlja pitanje kako i šta dalje.

Da li igrati FIBA ili ostati u EL?

Moj stav je da bi trebalo igrati Eurokup. Ja pristajem da u slučaju da osvojimo isti i zaista zaigramo u Euroligi budem namazan govnima i pojedem ista, jer sam ubeđen da nam to neće biti dozvoljeno.

I to je to. Trebalo bi igrati maksimalno kao ove sezone i terati ih da se blamiraju što više radom van terena.

Ova ekipa je dokazala da je sposobna da to uradi i ja verujem u njih na terenu.

Jedva čekam da ponovo vidim Mozlijeve blokade, Jaretove trojke, Zagorove prodore, Tomasove nemoguće poene, Jankerovu odbranu….i borbu na terenu. Borbu kao i ove sezone!

Proći će njihovo.

Osvojili sve što je odigrano do kraja - od turnira tokom priprema do zvaničnih takmičenja