Bio je to samo jedan od gomile glasova koji se čuo sa tribina u Humskoj. Ali, taj glas koji je dopirao sa istoka se odvajao od drugih. Glas koji nije pevao pesmu sa ostatkom trbine već je dozivao golmana Partizana. Iskren da budem prvi put sam začuo i postao svestan tog glasa davne osamdeset i neke dok je dozivao Bajru Župića. Posle tog „Bajrooooo“, usledilo je „Omereeeeee“....
Bio je to glas Miroslava Gajića kako je pisalo u njegovoj ličnoj karti ili Miše Tumbasa kako ga je znao svaki Grobar, bio on igrač ili navijač. To će ujedno biti i glas koji ću čuti na svakoj utakmici Partizana, ma koju sekciju našeg JSDP gledao. Kapiten ekipe i Miša Tumbas su uvek bili tu.
Kasnije će „Javi se Mišo“, „Jebaće vas Miša Tumbas“, „Mišo skini se“ postati redovan deo navijačkog reperotara, ali je „Udri ga Mišo“ će meni zauvek ostati u pamćenju.
Bila je to neko devedeset druga i treća godina prošlog veka i poslednja utakmica te sezone u Beogradu u Humskoj na kojoj je upriličena proslava šampionske titule.
Protivnik je bila Podgorička Budućnost. Za one koji su kasnije rođeni napomena da su se tada klupe sa rezervnim igačima nalazile na istočnoj tribini i da je legendarni tunel još bio u funkciji.
Elem, u jednom momentu trener Podgoričana je isključen i prebačen na istočnu tribinu.
Čovek od nekih dva metra je izašao i seo negde u 17 red kod ulaza M.
„Udri ga Mišo“ – začulo se sa južne tribine.
Posle par sekundi pojavio se Miša i stao dva reda iznad isključenog trenera čijeg imena ne mogu da se setim.
„Udri ga Mišo“ se začulo ovaj put mnogo glasnije.
Miša srećom nije udario čoveka, ali je nešto dobacio.
Trener je ustao, uspravio i okrenuo. Čisto da biste stekli sliku koliki je čovek u pitanju reći ću vam da je iako je bio dva reda ispod bio za glavu viši od Miše.
Verovatno bi taj rmpalija kada se sve okolnosti uzmu u obzir:
Isključenje, dva gola zaostataka, gomila ludaka koja viču nekome da ga udari, taj kojem viču koji stoji iza njega, u tom momentu udario svakoga.
Međutim, kada je video te, u najlepšoj priči o Miši već opisane, plave oči i iskreni dečački osmeh, podgorički Ivan Drago se nasmejao, rukovao se sa Mišom, razmenio par reči i nastavio sa gledanjem utakmice. A, Miša se vratio svom dozivanju Pandurovića.
To je bio Miša. Inventar stadiona u Humskoj, Hale Sportova, Pionira, bazena na Banjici, dvorane za rukomet....gde god i šta god je igrao Partizan Miša je bio tu.
Bio je tu u blizini i kada nije igrao Partizan. Šta god da se se dešavala u Humskoj Miša je bio tamo da ispoštuje. Tako je postao i dobar drugar jedne Metalike. A, to je nešto čime retki mogu da se pohvale.
Sećam se reči Duleta Vujoševića da kraj prvenstva i pauza najteže padaju njemu i Miši
.
Kada se uzmu u obzir uslovi u kojima je živeo i tragediju koja ga je zadesila u detinjstvu neko bi rekao kako ga život nije mazio.
Nije bilo potrebe i on nije ni očekivao da ga život mazi.
Njegov život je bio Partizan, a od Partizana je samo želeo da se bori i ako je moguće pobedi.
Ako pobedi odlično, ako izgubi, nema veze. Svakako će biti na tribinama sledeće kolo bez obzira da li Partizan pobeđuje ili gubi. Kao ni da li je u upravi Kurta ili Murta. Bitan je bio Partizan.
Kao što već napisah na Tviteru, Miša je jedini na kog se odnosi „I Partizan jedino je voleo“.
Jedino i samo Partizan.
Odlazak na utakmice voljenog kluba definitivno više neće biti isti.
Taj čovek je bio tamo i njegov glas me je pratio od prvog odlaska u Humsku do poslednje utakmice koju sam gledao u Humskoj. Bio je to meč protiv Radničkog iz Niša. Tada sam poslednji put čuo njegov glas, video njegov osmeh i ispratio gegavi hod zapadnom tribinom.
Utakmici u Kupu protiv Spartaka par dan kasnije nisam mogao da prisustvujem. On je bio na prozivci.
Za razliku od svih nas koji ponekad imamo nešto važnije ili smo sprečeni, on nikada nije imao ništa bitnije od Partizana. Uvek je bio tamo gde je Partizan.
Drago mi je da je poslednja utakmica koju je gledao završena pobedom našeg kluba.
Dobri čoveče, ljudino, počivaj u miru. Prenesi Bori Todoroviću šta ima novo u našem Partizanu.
Večna slava i ne brini „KARAĆEMO CIGANE“!
Нема коментара:
Постави коментар