Od rođenja se videlo da poseduje veliku energiju...
Rano je počeo sa treninzima. Prvo je radio na skoku...
A onda i na brzini...
Bio je najžilaviji i najuporniji u svojoj generaciji...
Prava je šteta što nikad nije zaigrao u Partizanu sa starijim bratom jer su bili strašan tandem u detinjstvu...
Prvo se oprobao u ekstremnim sportovima, ali to nije dugo trajalo...
A ništa duže se nije zadržao ni u zimskim sportovima...
Za košarku se zainteresovao sasvim slučajno kada je na času biologije otkrio da ima precizan šut...
Da neće igrati na centarskoj poziciji odmah mu je bilo jasno...
Na terenu je brzo privukao pažnju na sebe...
A već na prvim mečevima pokazao je da ima hladnu glavu za neizvesne završnice...
I mirnu ruku kada se lomi utakmica...
Prvi džeparac je zaradio preko omladinske...
A od prvog profesionalnog ugovora kupio je auto...
Prošle godine put ga je naveo u Partizan...
Izrastao je u jednog od lidera ekipe koji trenira žešće od ostalih, često na granici bola...
Stručnjaci kažu da je za njega nebo granica...
I nije čudo što je danas uzor mnogim klincima...