Pred nama je nova
košarkaška sezona našeg voljenog kluba. KK Partizan u prethodnim godinama
prolazi kroz ogromne turbulencije, promene i dešavanja na koje smo navikli u
našoj istoriji, ali uz nedostajući faktor trofeja.
Ono što nam je prošla sezona
donela jeste mnogo junačkih pobeda, Partizanskih završnica, muka, nerviranja -
neki bi rekli, tipičan Partizan.
Takođe nam je dala jednu odličnu lekciju - da
je jedini istinski Partizan, onaj koji se može vratiti na put sa kog je nekim
sa sportom vrlo stranim faktorima otrgnut, Partizan koji pravi šampione, da bi
bio šampion. I ne samo da bi ti momci postali šampioni, već i ljudi, diskretni
heroji. U novu sezonu KK Partizan ulazi baš takav, s novim trenerom, dobro
znanim maherom za talente Miroslavom Mutom Nikolićem. Njegova potpuna pažnja i
vredan rad sa ovom generacijom momaka, čiji je prosek 22,5 godina, apsolutno
garantuje nove Partizanske priče i legende i u sezoni 2017/18.
Ali to neće biti
moguće bez nas, njegove dece.
Partizan je veliki klub, sa velikom armijom
navijača koja je u istoriji bezbroj puta zasenila košarkaški svet. I ove sezone
čeka nas mnogo muka, mnogo nerviranja, mnogo previranja i mnogo sabotiranja. To
ne zavisi od nas. Ali ono što zavisi jesu one radosti, male ili velike, ali
samo nama znane crno-bele radosti koje ovi mladi momci mogu izvojevati samo uz
nas.
Prethodnih sezona imali smo momke u najvećem broju dostojnih svetog dresa,
bez obzira na rezultate i probleme koji su nas pratili. Ovog puta imamo i nešto
više, iskonsku iskru Partizana u timu. Imamo tim koji može postati šampionski,
ali i mnogo više od toga.
Samo uz našu pomoć jedan od najvećih talenata Evrope
sa nama dobro poznatim prezimenom, Marko Pecarski, može pokazati čije gene
nosi. Tadija može zaseniti sve, Vanja izrasti u velikog igrača i lidera,
Najdžel i Patrik osetiti veličinu kluba u kome igraju, a Novica još jednom
postati Ubica, ali i mentor, vođa i živi kustos svega onoga što predstavlja ime
Partizana.
Prethodnih dana još jednom podsetili smo se vremena u kojima smo
bili mnogo snažniji, ali ništa manji Partizan od onog kog jesmo sad, a tek
možemo postati nastupajuće sezone. Šampionu Evrope gostovao je šampion Evrope,
a sa obe strane vodili su i nastupali šampioni. Ljudi koji ne mogu izbrojati
medalja, trofeja, pobeda, pa i poraza koji su ih do istih vodili.
A znate šta
je još važnije? Sve su to bili NAŠI šampioni. Momci i ljudi odrastali u Hali
Sportova, Pioniru, krojivši košarkašku legendu o najvećem srpskom velikanu.
Ali, ima nešto još bitnije... oni su mnogo više od toga, vodič ljudskih
vrednosti, osobina i morala kakve svaka osoba mora i treba slediti ne samo da
bi uspela u životu, već isti i zaslužila. Da, oni su naši, koliko god to mnogi
ne želeli priznati, pokušavali ignorisati i suštinski mrzeli.
Naš odgovor je
bio spektakl u Pioniru evropskih velikana, domaćeg i gostojućeg, baš kao nekad.
A to je nešto što dugo nismo videli.
Ali onaj najveći tek treba uslediti, i to
je moguće jedino uz pesmu i dlanove kao nikad dosad, uz Pionir koji ključa za
svaku pobedu protiv MZT-a, Cedevite, Cibone, Mege, Olimpije, baš kao protiv
Reala, Fenerbahčea, CSKA, Makabija, Barselone... ove sezone biće vredne baš
poput njih.
Samo tako i NIKAKO drukčije mogu ponovo doći ti dani i ti rivali,
po našoj, istinskoj meri.
Ali daleko značajnije, jedino tako Pecarski, Tadić,
Stevanović, Aranitović, Marinković mogu dodirnuti one visine na kojima godinama
stoluju Žoc, Jan, Ubica...
Ovo je novi Partizan, a samo mi možemo pomoći da na
kraju sezone postane onaj stari. Ovo smo čekali, šansu, priliku da iskažemo svu
svoju ljubav za košarkom, sportom i najlepšim bojama. Prisustvujemo rođenju
jedne nove priče, novih crno-belih heroja, a na nama je da napišemo novo
poglavlje, kao još jednu odu radosti u istoriji našeg Partizana.
Ove sezone SVI
u PIONIR! I bilo gde gde Partizan putuje, putujmo za njim, hrabrimo ga svojim
grlima, štitimo ga našom ljubavlju, vratimo onaj osećaj vatre u srcu kad god u
svetom dresu istrče pred tribine pune ponosa!
I kakvi god bili rezultati ove,
ili sledeće sezone, bodrimo ga, pomozimo ovim klincima da u narednim godinama,
u našem i drugim dresovima prenose slavu Partizana, jer mi smo klub koji je
nikad nije osvajao peharima i medaljama, to nisu činili samo šampioni, to su
činili velikani.
A oni se ne kupuju novcem, oni se rađaju samo u crno-belom
Univerzumu.
Pomozimo im da ne postanu zvezde, već Partizan.
I čuvaju ga u sebi i na
najvećim visinama, a to jeste pravi uspeh, onaj koji pamte i potomci. Tako se
postaje šampion i iskonska sportska, ljudska legenda.
SREĆNO, CRNO-BELA
LJUBAVI!!!
Нема коментара:
Постави коментар