Izgubismo...
Kakav meč na oproštaju od Jadranske lige! Četiri produžetka su bila potrebna da bi dobili pobednika, kao da je sam Bog želeo da Partizan što duže igra ovu ligu, da se nikad ne završi jer samo mi možemo da priredimo ovakve utakmice. Da je bilo finale verovatno bi bilo posla za doktore, što na tribinama, što kraj malih ekrana a autor ovog bloga bi završio u ludnici. A moglo je sve da se završi u predviđenom terminu da je Edo bio precizniji sa linije penala u finišu (šutirao 1 od 4) ili da je Vili pogodio otvorenu trojku uz zvuk sirene. Olimpija je vodila bukvalno od samog starta, održavali su prednost od 10-ak razlike (najviše je bilo 14) a mi smo prvi put poveli u 4/4 kada smo serijom od 12-0 stekli 8 poena prednosti a domaćin nije postigao koš duže od 5 minuta. Ipak, nije bilo koncentracije da se rutinira protivnik pa se otišlo u produžetke. Imali smo šuteve za pobedu u poslednjim sekundamam u svakom od njih ali nismo pogađali. Na kraju su igrači jedva stajali na nogama i nije bilo snage za novi nastavak drame. Kuriozitet je da su samo šestorica naših igrača postizali poene iako je utakmica toliko dugo trajala. Vili je opet bio raspoložen protiv Olimpije, pratio ga je Keva kao i Cvekla dok nije dobio petu ličnu, Čeda posle dužeg vremena bio dvocifren a falili su poeni Vanje i Batice da se utakmica reši u našu korist u regularnom delu. Da se igrao i peti produžetak presudila bi naša duža klupa na kojoj su bili Kecman, Vule, Čanak i Toša. To je to od nas za ovu ligu, možda je više neće ni biti, sada se okrećemo domaćem prvenstvu za koje ćemo imati dosta vremena da se spremimo a bićemo jači i za Novicu. Volim Partizan!
Partizan: Cvetković 19, Aranitović, Džons 32, Murić 7, Marinković, Vitkovac 12, Koprivica, Milutinović, Vilijams 4, Vrabac, Vilson 41.
Kakav meč na oproštaju od Jadranske lige! Četiri produžetka su bila potrebna da bi dobili pobednika, kao da je sam Bog želeo da Partizan što duže igra ovu ligu, da se nikad ne završi jer samo mi možemo da priredimo ovakve utakmice. Da je bilo finale verovatno bi bilo posla za doktore, što na tribinama, što kraj malih ekrana a autor ovog bloga bi završio u ludnici. A moglo je sve da se završi u predviđenom terminu da je Edo bio precizniji sa linije penala u finišu (šutirao 1 od 4) ili da je Vili pogodio otvorenu trojku uz zvuk sirene. Olimpija je vodila bukvalno od samog starta, održavali su prednost od 10-ak razlike (najviše je bilo 14) a mi smo prvi put poveli u 4/4 kada smo serijom od 12-0 stekli 8 poena prednosti a domaćin nije postigao koš duže od 5 minuta. Ipak, nije bilo koncentracije da se rutinira protivnik pa se otišlo u produžetke. Imali smo šuteve za pobedu u poslednjim sekundamam u svakom od njih ali nismo pogađali. Na kraju su igrači jedva stajali na nogama i nije bilo snage za novi nastavak drame. Kuriozitet je da su samo šestorica naših igrača postizali poene iako je utakmica toliko dugo trajala. Vili je opet bio raspoložen protiv Olimpije, pratio ga je Keva kao i Cvekla dok nije dobio petu ličnu, Čeda posle dužeg vremena bio dvocifren a falili su poeni Vanje i Batice da se utakmica reši u našu korist u regularnom delu. Da se igrao i peti produžetak presudila bi naša duža klupa na kojoj su bili Kecman, Vule, Čanak i Toša. To je to od nas za ovu ligu, možda je više neće ni biti, sada se okrećemo domaćem prvenstvu za koje ćemo imati dosta vremena da se spremimo a bićemo jači i za Novicu. Volim Partizan!
Partizan: Cvetković 19, Aranitović, Džons 32, Murić 7, Marinković, Vitkovac 12, Koprivica, Milutinović, Vilijams 4, Vrabac, Vilson 41.
Нема коментара:
Постави коментар