Nalazimo
se u drugom delu jako čudne i nikada uzbudljivije, neizvesnija borbe za TOP 8
Eurolige. Bukvalno svaka ekipa ispod crte može osnovano da se nada plasmanu u
doigravanje. Kao što bi i svako od prve osmorke mogao da se nađe ispod crte
ukoliko upadne u malo lošiju seriju. Moje skromno mišljenje je da Real,
Barselona i Olimpijakos sigurno idu dalje. Za ostalih pet mesta svi ravnopravno
konkurišu. Među njima i naš Partizan. Tako deluje sada. Mada ko zna kako će sve
izgledati za mesec dana. Ako se setimo pre samo mesec dana delovalo je plasman
u doigravanje san. Kao što je delovalo da ne možemo da pobedimo nikoga na
gostujućem terenu, a onda smo vezali dve povede na dva „najvrelija“ gostovanja.
Iskreno
se nadam da nam neki od tih gostujućih poraza neće nedostajati za plasman među
osam najboljih u Evropi. A, bilo je par utakmica koje smo imali gotovo dobijene
i neke koje smo uz malo smirenosti mogli da okrenemo na našu stranu. Ali, nećemo
kukati za onim što je bilo.
Naravno,
navijači kao navijači su ili padali u trans kada dobijemo tri utakmice ili
terali Željka posle tri vezana poraza. Trenutna situacija je da smo svi
presrećni i u „Sve osvajamo“ fazonu. Nadam se da će to stanje da potraje. Lično
sam imao razumevanja za svaki od stavova. Svaki osim onih „Željko nema pojma“
upisa. Kako je moguće da neko ima razumevanja za dijametralno suprotne stavove.
Da
sada ne pametujem kao ljudi sa TV ekrana, ali zaista nam, nedostaje razumevanja
za tuđe stavove. Ako uzmemo u obzir da su navijači osam godina čekali
Euroligaške utakmice, da imamo Željka na klupi, da imamo priličan broj zvučnih
imena i odličnih igrača, kao i neke talentovane klince. Da imamo najbolje
navijače u Evropi, rasprodatu Arenu, naravno da su očekivali da deremo sve
redom dvadeset razlike.
I
to razumem. Željko bi sa mnom u timu koji šutiram kao ona dva momka sa
poluvremena utakmice sa Mornarom osvojio neki trofej. Čak sa mnom i tom
dvojicom malopre pomenutih bi ušao u borbu za najviši plasman. Jer, on je
Željko. Bog igre pod obručima. Logično je da su ljudi imali ogromna očekivanja
od prvog dana. Tako da imam razumevanje kada neko popizdi jer neko ko od
košarke živi ne može da odigra odbranu ili da pogodi otvorene šuteve. Ali,
razumem samo do granice da popizdi. Ne razumem jebanje majke našem igraču i teranje
Željka iz kluba.
Prvi
ja sam izgoreo posle poraza u ABA ligi od kluba Nebojše Čovića. Kao i zbog
poraza od istog kluba u decembarskom EL duelu. Nikakvo prisećanje na gore
pomenuti podatak da je Željko na klupi nisu pomagala. Bilo je perioda kada nisu
delovali kao profesionalni košarkaši. Kada su se donoslie pogrešne odluke na
terenu. Ali, koliko god bio ljut što je Panter na 15 sekundi pre kraja utakmice
šutnuo otvorenu trojku i promašio, niko normalan ga ne bi terao iz kluba. Jer
je dan kada će se to vratiti morao doći.
Doš’o
je i taj dan. Došao je i biće ih još.
Koliko
god utakmica ranije poznatih kao derbi Ledej loše odigrao znalo se da će doći i
taj dan kada će izdominirati.
I
doš’o je i taj dan. Došao je i biće ih još.
Ne
znam da li zaista potonuće Fristajlera ima veze sa tim, ali doš’o je i taj dan
kada Smajli ne deluje kao zabludelo jagnje na terenu, nego kao ozbiljan igrač
koji ozbiljno doprinosi. Trifa je od „uđi, napravi faul i izađi“ igrača postao
ozbiljan defanzivac, verovatno uz Papapetrua naš najbolji u tom segmentu.
Kad
smo kod brata Grka bilo je pitanje kada će i ofanzivno da doprinosi koliko
doprinosi u defanzivi.
Eto
doš’o je i taj dan. Došao i biće ih još.
Naneli
opet pogađa kada je najbitnije. I taj dan je došao i biće ih još.
Da
ne navodim sada sve igrače, ali trenutno sve deluje kako treba.
Da
li će sve izgledati mnogo bolje? Ne znam.
Da
li ćemo se plasirati u doigravanje EL?
Ne
znam. Voleo bih da to bude slučaj, ali i ako ne bude nije kraj sveta.
Ono
što je najvažnije jeste činjenica da osvojimo ABA ligu.
Za
tako nešto biće nam potrebna pobeda u komšijskom dvorištu. Ona se desila skoro,
i to na Svetog Savu. Čekali smo osam godina taj dan i konačno doš’o je i taj
dan. Došao i biće ih još.
Što
se mene tiče i ostatka Eurolige posle te pobede mogu da izgube sve do kraja, ne
zanima me.
Međutim,
momci su nastavali da melju bez stajanja, tako da nije isključeno i
doigravanje.
A,
posle toga, ko zna.
Evropsku
titulu čekamo 31 godinu.
Doći
će i taj dan.
Нема коментара:
Постави коментар