Četvrti poraz u nizu i definitivan oproštaj od plej-ofa. Domaćin je od početka znao šta hoće, posle samo par minuta imao dvocifrenu prednost (13-3), pa je celo prvo poluvreme prošlo u našem jurenju rezultata i borbi da ostanemo što duže u igri na ovom meču. I pored lošeg šuta za 3, uspeli smo da smanjimo zaostatak i priđemo na 40-37 do odlaska na veliki odmor. Kao i u Kazanju pre par dana, dobro smo krenuli u nastavku i prvi put poveli nakon druge Markusove vezane trojke (48-50), ali to je bilo sve od nas večeras. Domaćin je brzo vratio prednost i pred poslednju deonicu povećao razliku sa poluvremena (62-55). Da neće biti rezultatske neizvesnosti videlo se odmah na startu 4/4, protivnik je napravio seriju 11-0 za maksimalnih +18, a mi smo prve poene postigli nakon 6 minuta, i to sa penala, a iz igre tek 43 sekundi pre kraja. Tužno i poražavajuće. Za celu utakmicu smo zabeležili svega 7 asistencija, a Džoš i Zagor su zajedno šutirali trojke 0/12. Ne znam šta rade na treninzima i da li ih je sramota zbog ovakvih partija, ali na terenu izgledamo kao grupa rekreativaca, bez ikakve energije i želje za pobedom. Bukvalno svako može da nas dobije, i to sa pola gasa, a izgleda da Sašo ne može nikako da utiče na to. Sledi nam utakmica sa Lokomotivom u sredu, eventualni poraz bi značio oproštaj od još jednog takmičenja ali, nažalost, ne i od predsednika kluba i sportskog direktora. Volim Partizan!
Partizan: Mika, Zagorac 8, Paige 11, Dangubić 6, Stefanović, Jaramaz 15, Veličković 4, Perkins 10, Janković, Thomas 8, Trifunović 2, Mosley 1.
Нема коментара:
Постави коментар