Više nego zaslužena pobeda gostiju koji 20 dana nisu igrali nijednu utakmicu, trenirali samo 3 puta u punom sastavu, a večeras su bili i bez prvog trenera. Opušteno smo ušli u meč pa je protivnik brzo stekao dvocifrenu prednost (6-16). Do odlaska na prvi mali odmor malo smo se trgli, smanjili razliku (19-22), i činilo se da ćemo početi da igramo košarku. Ali to se nije desilo. Uveli su nas u njihov ritam i lagano kontrolisali igru i rezultat bez većih problema. Imali smo neverovatan broj izgubljenih lopti koje su donosile gostima lagane poene, pa smo već na poluvremenu bili u velikom zaostatku, uz sraman broj primljenih koševa (40-57). Ništa se nije promenilo ni u nastavku. U jednom trenutko smo bili i na -21 (44-65), a sve što smo uspeli da uradimo je da jednom priđemo na -11 (65-76). Burg je rutinski održavao razliku, a mi smo im našim greškama pomagali u tome. Nije bilo potrebne energije, a bez podrške sa tribina mi nemamo domaći teren. Raša se propisno ispromašivao, pogotovo u drugom poluvremenu, jedino je Markus bio šuterski raspoložen ali to nije bilo dovoljno ni za nešto neizvesniju završnicu. Angola konačno dobio priliku i u Evrokupu, ali u najgorem mogućem trenutku pa se i on uklopio u sivilo cele ekipe. Šteta, imali smo priliku da nastavimo pobednički niz i sa bolje pozicije uđemo u drugi deo takmičenja, ovako smo sami sebi zakomplikovali situaciju i pokvarili atmosferu u timu pred sledeću utakmicu. A ona je već u subotu kada nas očekuje gostovanje Igokei, videćemo da li će biti nekih promena do tada, kako u timu tako i u stručnom štabu. Volim Partizan!
Partizan: Mika 12, Miller-McIntyre 10, Zagorac 6, Paige 14, Dangubić 6, Gordić 15, S.Janković, Angola, Veličković, N.Janković 2, Thomas 6, Trifunović 5.
Нема коментара:
Постави коментар