Bio sam nedavno u nekom restoranu i u jelovniku video da 100 grama neke japanske junetine košta, ni manje ni više, 5500 dinara.
Dobro ste pročitali, u pitanju je 100 grama junetine, nije u pitanju droga.
Za ovu cenu postoje neka objašnjenja.
Objašnjenje broj jedan – To su japanska goveda.
OK, japanska su. Bez obzira na njihov zavičaj, ovakvu cenu opravdava samo da je to tele na putu do Srbije preplivalo od Japana do Kine. Kasnije pešaka kroz Kinu. Prolazeći kroz Kinu, naučilo kineski bolje od Vučića, savladalo osnove kung-fua i usput se hranilo samo na organskim poljima. Čak i da je sve ovo odradilo, cenu ne opravdava ni činjenica da je prolazeći kroz Rusiju pročitalo većinu ruskih klasika.
Objašnjenje broj dva – Ta goveda tokom odrastanja masiraju ljudi zaposleni na tim farmama.
Super, na prostorima bivše SFRJ postoje krajevi u kojima krave protiv svoje volje dobijaju i više od obične masaže od strane čobana, pa je cena za kilogram junetine oko hiljadu dinara.
Hiljadu za kilogram, ne preko pet hiljada za sto grama.
Kako nisam ja plaćao, naravno da sam probao (jeste, ovaj podatak da sam stipsa možete uvek da iskoristite protiv mene) i ne mogu da lažem, odlilčno je, ali svakako nije ispunilo očekivanja za cenu po kojoj je servirana. Ispostaviće se da sam kasnije klopao neko jelo koje je cenom pristupačno srednjoškolskom džepu i bio oduševljen i više nego mesom gore pomenute Super-cow.
Kakve veze ima cena hrane sa ovim blogom i KKP uopšte?
Naravno da nema, nego tako je meni izgledao poslednji prelazni rok našeg kluba.
Dovođeni su Tomas, Pejners, Volden, Parahovski, kasnije Reding i Mekadu.
Svi su dovođeni sa ogromnim očekivanjima i za veće pare nego jedan momak za koga su eventualno čuli oni najzagriženiji poznavaoci prilika u italijanskoj drugoj ligi.
Dovelli smo centra iz Trsta, visok 203.
Kada pogledamo ove podatke, ne verujem da je neko bio preterano oduševljen.
Centar iz Trsta jedva preko dva metra. Pa, Sadik je viši od njega, a on igra centarfora u fudbalskoj sekciji.
I tako je u naš tim došao Vil Mozli. Čini mi se da je i stručni štab delio mišljenje nas laika i da je originalno doveden da bude treći, u najboljem slučaju drugi centar.
Međutim taj tihi i beskrajno simpatičan momak, već na početku je pokazao da nešto sa njim nije u redu.
Nije u redu u smislu da umesto ligamenata u nogama ima federe.
Na moju žalost, prvu njegovu partiju sam gledao uživo, tako da nisam imao mogućnost da pogledam usporeni snimak neki njegovih poteza, ali mi se u hali činilo neverovatno da ljudsko biće može toliko da leti. Naravno, taj osećaj sam pripisivao svojim godinama i činjenici da sam slep kao krtica, ali da odbijam da odem na očni pregled. Međutim, kada sam se vratio kući i premotao utakmicu shvatio sam da moje lepe plave oči (kada niko drugi neće da me hvali) ipak i dalje dobro rade posao.
Vil Mozli can jump – kako bi se reklo kod mene u selu.
Pri tom Vil Mozli ne skače uzaludno. Ima takvih igrača koji skaču kao nenormalni bez ikakvog smisla i potrebe. Mozli skače smisleno. Sećam se utakmice protiv Lokomotive u Pioniru kada je neki njihov centar pokušao jedan dribling, ali Mozli se nije pomerio. Onda je ovaj pokušao drugom fintom bez da je izazvao reakciju našeg centra. Na kraju je, da mu ne bi sudili tri sekunde u reketu, probao i trećom fintom i šutem.
Kobna greška. Za njegovo samopouzdanje u nastavku karijere bilo bi bolje da su mu suđene te tri sekunde ili da je jednostavno izbacio loptu u aut.
Ukratko, saznao je da Vil Mozli ne pada na finte. Bukvalno se videlo da je Vil pomislio „fintiraj svoju mamu“ i da je skočio tek posle treće finte i pošto je lopta izbačena.
Usledio je brutalan „prvi tempo“, što bi legendarni komentator odbojkaških utakmica Lazo Bakmaz rekao.
Do sada smo se nagledali svakakvih blokada Vila Mozlija. Bilo je i blokada sa dve ruke, blokada pod svodovima arene, jednom prilikom je nekoga blokirao laktom. Ako se ne varam, do sada je na svakoj utakmici sevnula barem jedna Mozlijeva blokada. Naročito na početku sezone osećao se njegov značaj.
Dok se ekipa još uigravala, naš reket bez njega u igri bio je korzo kroz koji je prolazio ko je kako hteo, dok je sa njim ispred reket bio Kineski zid.
Sada posle izvesnog vremena stvari su se popravile i branimo reket bez obzira ko je na parketu, ali ipak mislim da trenutno u Evropi ne postoji bolji defanzivni tandem od Mozlija i Zagorca. Zagor se u poslednje vreme prilično muči u napadu, ali u defanzivi je na nivou zadatka. U tandemu sa Mozlijem je fenomenalan.
Pored učinka u defanzivi, u napadu Mozlija krasi mogućnost zakucavanja posle dodavanja, posle skoka sa linija bacanja, iz punog trka. Jednostavno, zakucanje lopte nije mu problem kada imate utisak da bi bez problema zakucao da je obruč na 5.05 metara, a ne dva metra niže.
Da ne zaboravim i najlepši potez u dosadašnjem delu sezone, po mom skromnom mišljenju.
Rampa Jaki Blažiču na utakmici protiv mutanta nastalog na relaciji Ljubljana-Zagreb.
Bivši Panter pomislio je da je pobegao pratiocima i verovatno već u glavi imao sliku sebe kako gestikulira svojim bledunjavim rukicama, praveći grimase prema sve četiri strane Arene, namerno provocirajući publiku posle postignutog koša.
Međutim, taman kada je Blažič ispustio loptu iz ruku, niotkuda je bukvalno doleteo Mozli i preusmerio loptu na tablu takvom silinom da se ona odbila do Redinga koji je bio na polovini terena.
Reding je prosledio do Gordića, a ovaj u koš protivnika šutem za tri.
I tako se vraćamo da početak priče o cenama i očekivanjima.
Od svih dovedenih stranaca ove sezone, onaj koji je plaćen najmanje pruža ubedljivo najviše.
Možemo pričati i o tome da stručni štab ima 3 od pet po pitanju stranaca ove sezone.
Parahovski je otišao pre nego što je došao, Pejnersu i dalje plaćamo ležarinu, Tomas je bio fenomenalan na početku, Volden zahvalan i u sasvim drugačijoj ulozi od one kakvu je imao u timovima pre Partizana.
Jedini koji je pružio i pruža konstantno više od očekivanog je, biću iskren, moj najnoviji ljubimac i igrač kog bih voleo da gledam u KKP do penzije.
U nadi da ljudi u klubu misle kao i ja, do sledeće prilike igrajmo igricu:
Leti, leti, leti .... MOZLI! Tako je! LETI!
Нема коментара:
Постави коментар