Nova pobeda i plasman u finale pa ćemo se sutra boriti za prvi ovosezonski trofej, onaj najmanje bitan. Žilav protivnik koji retko gubi, namučio nas je u većem delu utakmice, ali je u poslednjoj četvrtini morao da kapitulira pred boljim od sebe. Iako je trijumf ubedljiviji nego juče, na terenu nije bilo tako. Ponovo smo lošije ušli u duel, i opet bili na -3 posle prve deonice (19-22). Ovaj put nismo preokrenuli do poluvremena, naprotiv, bili smo na još većem zaostatku (43-48) iako smo vodili u par navrata. U nastavku smo stegli u odbrani, pojačali i ubrzali u napadu i okrenuli rezultat pred poslednju četvrtinu (66-62). Od tada smo preuzeli kontrolu utakmice, povećavali prednost nedozvolivši rivalu da izbori neizvesnu završnicu. Videli smo i par atraktivnih zakucavanja u tim trenucima i tako otklonili svaku dilemu oko pitanja pobednika. Zagor je igrao prvi put na ovom turniru i imao dobar učinak, Raša i Birča su ponovili efikasnu igru u napadu, a pridružio im se i Mozli. Markus nije želeo da cepa mrežicu već je cepao odbranu i to odlično, pokazao je da ćemo imati koristi od njega i u tom segmentu igre ove sezone. Gorda odigrao iskusno, a Ubica jedini nije ulazio. Sutra je finale, protivnika ćemo saznati večeras oko 22h, a onda pravac Venecija. Videćemo da li će i pehar osvajača trećeg Superkupa putovati sa nama.
Partizan: Walden 8, Zagorac 11, Paige, Gordić 14, Parakhouski 5, Jaramaz 6, Veličković, Birčević 12, Janković 4, Thomas 19, Peiners, Mosley 12.
Partizan: Walden 8, Zagorac 11, Paige, Gordić 14, Parakhouski 5, Jaramaz 6, Veličković, Birčević 12, Janković 4, Thomas 19, Peiners, Mosley 12.
Нема коментара:
Постави коментар