Brandon Davies, Carlik Jones, Frank Ntilikina, Balša Koprivica, Mario Nakić, kapiten Vanja Marinković, Aleksej Pokuševski, Sterling Brown, Isaac Bonga, Arijan Lakić, Isiaha Mike i Tyrique Jones biće velikim slovima upisani u istoriju našeg kluba. Ovih 12 igrača je uspelo da uradi nešto što nijedna generaciji pre njih nije - da savlada Cedevitu Olimpiju u Ljubljani! I zato će ostati upamćeni kao jedni od najomiljenijih u srcima navijača, odmah posle one generacije iz Istanbula '92. O njima će se pisati knjige, snimati dokumentarci, obeležavati godišnjice velike pobede, a ako se u budućnosti bude snimila serija po ugledu na "Grlom u jagode" u uvodnoj špici će se čuti "tog 27. aprila 2025. godine Partizan je pobedio Cedevitu Olimpiju kao gost".
Danas smo vodili bukvalno od početka do kraja i stvarno bi bilo neverovatno da smo opet izgubili. Na sreću, njima nije igrao Jaka Blažič, inače...Počeli smo serijom 11-0, uz Vanjinih 8 poena, i tako najavili naše ambicije u ovom meču. Domaćin je čekao na prve poene više od 3 minuta, a nakon našeg posta u napadu, uspeo i da uhvati priključak (13-15). Zahvaljujući Sterlingu koji je vezao 2 trojke, nismo im dozvolili preokret pa se na mali odmor otišlo rezultatom 18-23. Do prvog dvocifrenog plusa dolazimo nakon Rambove minijature (20-30), ali ni +12 nam nije bilo dovoljno da uđemo u komfornu zonu. Promašili smo nekoliko slobodnih bacanja i zicera što je protivnik iskoristio da prepolovi zaostatak, međutim, do poluvremena smo vratili najveću razliku do tada (32-44). Lako je mogla da bude još veća da nismo promašili dva otvorena šuta van linije 6.75 u samoj završnici prvog dela. Dugo su u nastavku oba tima bila na samo po 2 poena i propustili smo šansu da u tom periodu steknemo nedostižnu prednost. Umesto toga, CO prilazi na 43-48, a Rambo ubrzo zarađuje i četvrtu ličnu. Ipak, pred odlučujuću deonicu, imali smo dobru zalihu (50-59), a na njenom početku i Karlik dobija 4.ličnu. Nakon Majkovog zakucavanja odlazimo na +13, a onda dobijamo dve nesportske, prvo Sterling, a onda i Poku, za samo par sekundi i domaćin opet preti prilaskom na 65-69. Neizvesnost je potrajala sve do poslednjeg minuta kada smo uspeli da naplatimo dobru odbranu i šutiramo penale bez promašaja pa je slavlje naših navijača u Stožicama, ali i širom sveta, moglo da počne. Vanja kapiten je bio prvi strelac, a Majk je zaslužio epitet igrača utakmice. Sa klupe nije ulazio samo Laki, dok su van protokola bili Ife, Dvejn i mali Mitar. Ovom našom pobedom konačno se završilo i moje gledanje voljenog tima pored malih ekrana. Prošla su 527 dana od poslednjeg odlaska u Arenu na utakmicu protiv Albe i 523 dana kada sam dao reč pred duel u Ljubljani da, ukoliko ozgubimo tamo i 6-i put u nizu, prestajem sa odlascima u halu. Stoički sam izdržao obećanje, hvala ovom timu koji je skinuo prokletstvo Stožica. Vidimo se u nedelju protiv Mege u Areni. Volim Partizan!
Partizan: Davies 9, C. Jones 10, Ntilikina 8, Koprivica, Nakić, Marinković 14, Pokuševski 2, Brown 12, Bonga 8, Lakić, Mike 6, T. Jones 12.
Нема коментара:
Постави коментар