QQ ćoše bez Toše: Nismo isti?

Baš nekako oko stote godišnjice rođendana Duška Radovića sa tribina Arene začulo se

“Pičkice, pičkice” upućeno košarkašima našeg kluba.

Sve suprotno onome što nas je učio Čika Dule.

Međutim ovo nije prvi put da se dešava. Tribine stadiona u Humskoj su više puta svedočile ovom skandiranju upućenom igračima.

Dakle, već neko vreme nismo baš na tragu saveta dobrog Duška Radovića.

Dobro niko i ne kaže da bi trebalo da budemo, ali da je njegovo pisanje o Partizanu nešto najlepše što se desilo ne bi nam ga ovi preko puta otimali poslednjih dana.

Ali šta je uzrok da se ovo skandiranje sa stadiona preseli u košarkašku dvoranu?

Užasan niz košarkaša u poslednje četiri utakmice među kojima je i ubedljiv poraz od kluba iz Železnika.

 Zašto je poraz na terenu kluba Nebojše Čovića odjednom postao toliko bolan kada tamo ne znamo za pobedu od 2015.?

Sledi niz činjenica i neprijatnih istina.

Poraz je bolniji nego inače jer smo se prvi put posle sto godina ponadali da imamo kvalitetniji tim i konačno igramo Euroligu.

Zašto igramo EL posle skoro deceniju?

Prosto i jednostavno. Jedan jedini razlog je Željko Obradović. Samo on i niko više.

Da li bi Partizan ikada dobio pozivnicu da Željko nije na klupi?

Ne bi, mogli smo da je dobijemo sto puta početkom veka, pa nismo.

Dobili smo je sada, kada se najveći od svih vratio.

Zašto smo mislili da imamo kvalitetniji tim?

U sastavu imamo Pantera, Ledeja, Dantea, Nanaelija koji su, da se ne lažemo došli u Partizan samo i isključivo zbog Željka Obradovića.

I to su činjenice.

Takođe je činjenica da trenutno ne igramo kako treba. Da odbrana ne postoji i da primamo preko devedeset poena kao od šale od svakog ozbiljnijeg protivnika.

I tu sada dolazimo do problema nas navijača.

Imamo dve krajnosti.

Jedna ekipa koja ne dozvoljava da se prizna gore navedena činjenica i druga koja bi da, pazite sad, otera Željka Obradovića.

Idemo redom, rođaci, zna se gde ne sme da postoji kritika i gde ne sme da se kaže da nešto ne valja.

Nažalost većina nas glasa za tog čoveka, ali neću da žvalim o tome (Žvalim, kap’rate? To je stvar estetike).

Iako ne znam ništa o košarci u trenerskom smislu, kao neko ko istu prati decenijama dovoljno znam o tom sportu da smem da iznesem mišljenje da nam nedostaje plej.

Izrekavši to nisam rekao da Željko Obradović ne zna svoj posao ili da bi trebalo da ode.

To je jednostavno moje mišljenje i jedva čekam da me demantuju i osvoje sve bez pleja.

Takođe, smem da postavim pitanje zašto nismo doveli nekog EL centra kada se Balša povredio. Opet nisam rekao da oni koji su odlučili da dovedu Slovaka ne znaju šta rade, nego jednostavno pitam.

I to bi valjda trebalo da bude dozvoljeno.

Pored njih imamo likove koji jebu majku igračima, teraju iz kluba njih i Željka.

Zaista ne znam šta bi posle? Ako neko zaslužuje da radi narednih sto godina u Partizanu to su dva čoveka. Jednom je zabranjeno da se bavi trenerskim poslom u Srbiji dok je drugi trenutno na klupi.

Pa, setimo se onoga “Ako su ruže procvetaće”. Pustimo Željka i ekipu da treninraju i rade. Iako trenutno ne deluje baš najsjajnije možda se desi čudo i osvojimo ono što bi ove sezone trebalo da je prioritet, a to je ABA liga. To je preduslov da i sledeće godine igramo EL. Osim ukoliko ne dobijemo ponovo pozivnicu, a istu ćemo dobiti samo ako Željko bude trener, jer bez njega Eurolliga nije Euroliga.

Što se igrača tiče, jeste imamo dosta povređenih. I sada se čeka povratak Avramovića kao da je Lebron lično. Ne bih da podsećam da je isti taj Avramović prošle sezone proglašavan za najvećeg krivca nakon naših poraza, naročito posle Burse. Šta se promenilo od juna meseca do sada?

Pored njega pominje se nedostatak nekoga Grobara u ekipi.

Opet neprijatna istina.

Imali smo kapitena koji je uradio nešto što u “Morao je da uradi zbog posla ili dece” Srbiji 99% naroda ne bi smelo da uradi. Odjebao vladajuću stranku i montažu sebe u crveno-belom dresu i preko raznih kanala došao u Partizan. I to nije došao u Partizan kada je Željko bio trener nego Miroslav Nikolić i kada se nije igrala EL nego EC.

Dakle, uradio je najgrobarskiji potez poslednjih godina, međutim to nije bilo dovoljno.

I njega smo kao navijači pljuvali i jebavali majku iako je odisao onim što sada navodno nedostaje.

Uglavnom, mnogo krajnosti, dok je istian kao i obično negde na sredini.

Realno je očekivati bolju igru s obzirom na sve okolnosti, ali i imati strpljenja dok do nje ne dođe.

Mislim da sledećeg četvrtka sledi prelomna utakmica sezone i siguran sam da će Arena biti prepuna.

I da će svi imati samo jedan cilj, podršku igračima na terenu od prve do poslednje sekunde.

Jer, ako pobedimo to bi moglo da bude presudno u podizanju ekipe.

U slučaju ne daj Bože poraza o kom ne smem da razmišljam…

Ukoliko se desi da izgubimo (ne daj Bože) na nama navijačima je da Arena bude puna do kraja takmičenja i da igrači imaju podršku. Ukoliko se to ne desi, ukoliko se budu pljuvali i vređali igrači, trener pitanje sa početka bi trebalo da se postavi:

Nismo isti?