Naravno da se nerviram dok gledam naše utakmice, mnogo više kad to činim pored tv-a nego uživo, ali ne upućujem psovke igračima koji nose sveti dres, niti ih teram iz kluba zbog lošeg poteza ili promašaja. Nikada. Priznajem da ponekad glasno pitam nekog od njih "da l' je normalan" ili "koji mu je kurac" zbog neke nepotrebne greške.
Nisam odustajao od sezone ni kada smo imali mnogo slabiji tim i bili na dnu Jadrana, neću ni sada kada je drugačija situacija. Nisam navijač rezultata, a naravno da želim da oni budu što moguće bolji. Nemam drugi košarkaški klub, niti želim da menjam ovaj koji volim od rođenja. I tako će biti dok sam živ. Bez obzira na broj trofeja, pobeda ili koje takmičenje igramo.
I dalje sam ubeđen da ćemo osvojiti ABA ligu ove sezone, kao i da ćemo do kraja ligaškog dela biti konkutentni za top 8 Evrolige. Trenutno smo samo 2 pobede daleko od toga, a tek je počeo decembar. Vratiće se povređeni igrači, moći ćemo mnogo bolje da odradimo svaki trening, što nije bio slučaj od početka sezone, jer nas nikad nije bilo dovoljno. Ovaj tim nije zaboravio da igra košarku. Trebaju nam par pobeda u nizu za povratak samopozdanja i loženje navijača može da počne se nastavi. Svi će zaboraviti na trenutnu lošu formu koju, by the way, imaju svi timovi tokom sezone. Trenutno je kod nas u poseti i želimo da je se što pre otarasimo.
I zato 'ajmo da otresemo naredna 2 protivnika u gostima, uz pomoć naših navijača kojih će sigurno biti u Sloveniji i Francuskoj, a zatim da ih opet pesmom sa tribina nosimo u Areni za 7 dana.
Nije katastrofa kada se izgubi na terenu, ali poraz bi bio kada bi okrenuli leđa timu i stručnom štabu. I to na trećini sezone. A po vernosti klubu smo uvek bili nepobedivi. Bar za sada.
O predsedniku kluba koji verno sluša i ispunjava svaku naredbu svog gazde, ne bih trošio tastaturu. Podrška igračima i stručnom štabu, njemu nikada.
Нема коментара:
Постави коментар